Damir Karakaš, Zvonko Karanović, Slobodan Tišma, Đermano Ćićo Senjanović i Petar Luković bili su zvezde prve večeri Krokodila. Za pauze između čitanja bili su zaduženi Buksovci, crnogorska organizacija The Books Of Knjige, koja se na „direktan” način upoznala sa publikom, nastupajući ispod kartonskih kutija, kako se u početku verovalo.
Prvi je na scenu izašao čovek koji je stostruka ličnost, koji nosi šešire nalik na stolne lampe, i koji harmoniku nikada ne svira u Srbiji, Bosni i Bugarskoj, jer tu uvek riskiraš da neko iz publike ustane uzme ti harmoniku i svira bolje od tebe – Damir Karakaš.
Veče je počelo Kolom za konjokradice: Damir Karakaš
Photo: Milica Jovanović
Deo iz novog romana, muzički intermeco “Kolo za konjokradice”, upustva kako ga naći na Pompiduu u Parizu i scenu je preuzeo pisac i pesnik Zvonko Karanović.
„Čovek koji je napisao verovatno najbolju pesmu srpske književnosti u poslednjih 20 godina, koja se zove ‘Veliki umor’, ultimativne pesme svih nas koji smo proživljavali poslednje mučne trenutke Miloševićevog režima. Njegov transfer u Beograd iz Niša, zasenio je transfer Piksija Stojkovića iz Niša u Crvenu Zvezdu”, najavio je Karanovića Ivan Bevc.
Karanović, kao i Karakaš, publici je pročitao deo iz nove knjige; počeo je da pada mrak, skupljalo se sve više ljudi i atmosfera na festivalu postala je baš takva – prava festivalska. Smenjivali su se smeh i aplauzi, kreket žaba bio je sve glasniji, a poneka se dočepala i pozornice, na kojoj se celo veče šetkala, podsećajući na čuvenu singging frog iz crtaća “One froggy evening”. Sve dok je nije spazilo kuče koje je krenulo da je juri po sceni.
U pauzi su se predstavili The Books of Knjige.
„Super je što ste ovdje s nama i da jedni drugima gledamo u oči je nešto najljepše jer sve ovo što ide preko televizije, radija je manje dobro. Zbog toga smo i došli večeras i čini nam se da je ovo pravi način da vam se predstavimo, da nas vidite, da čujete što radimo. Pošto volimo da budemo popularni, mi smo odlučili da vam kažemo sve o sebi. Da bi to uradili na najbolji način, učinjelo nam se da je lijepo da vam svaki od nas kaže od čega boluje i od čega se boji” rekao je jedan Booksovac upoznajući publiku sa svojim fobijama i bolestima. Tako je publika, gledajući u četiri kartonske kutije, mogla da upozna na najbolji mogući način, crnogorske Pajtonovce. Posle toga, pušteno je nekoliko urnebesnih skečeva iz emisije koju su radili za TV CG.
Drugi deo večeri bio je rezervisan za Slobodana Tišmu, priču o Luni, La Stradi, novom talasu osamdesetih, i „dušu ferala” Đermana Ćiću Senjanovića koji je doneo duh Splita i Dalmacije u Beograd i nasmejao i Lokotara i publiku do suza. Muzički predah popunio je Purašević, legenda crnogorske pop scene, a na kraju su se i Booksovci pojavili na bini.
Čast da zatvori prvo veče i pošalje publiku kući zadovoljnu i nasmijanu, pripala je našem broju 1, Petru Lukoviću.
Čim se pojavio na sceni, rasterao je voditelje, uzeo binu pod svoje, pozirao sa krokodilom na način na koji je to zaslužio svojim nadimkom „Vuk Jeremić” u tih sat vremena, te krenuo sa tri kratke priče o neobičnim događajima iz svog života. Publika je te večeri čula kako je Luković, koji nikada nije seo za volan, platio kaznu za saobraćajnu nesreću, kako je zbog kartice za mobilni morao da zove upomoć prijatelje iz Vlade Srbije, te kao je bilo zabavno putovati devedesetih godina od Budimpešte do Beograda kombijem sa lažnim diplomatskim tablicama.
Neke stvari su e-novincima bile poznate, no način pripovedanja Broja 1 je urnebesan, pa se i ekipa redakcije načičkana u prvom redu smejala sa publikom do suza, kao da ih sluša prvi put. Naravno, redakcija je na Krokodilu bila isključivo po službenoj dužnosti, to nam je bila radna obaveza, što nas neće sprečiti da dođemo i naredne dve večeri, jer je mnogo lepo.
Druge večeri KROKODIL predstavlja Filipa Davida, Olju Savićević Ivančević, Beqea Cufaja i Selvedina Avdića. Za performans je zadužen K.O.F.Y.
Foto priloge sa Krokodila pogledajte na sledećem linku: fotogalerija
Žarka Radoja
