Бора Бабић је испричала да се определила за штампање Тишминих сабраних дела у 27 томова јер сматра да он то завређује, не само као велики војвођански већ пре свега српски, али и европски писац који је изузетно пуно превођен и веома је цењен у иностранству.

Интересујући се за ауторска права код породице сазнала је да поседује рукопис “Женарника” за који се сам аутор није никада одлучио да га штампа, али су син и супруга након консултовања са Негришорцем донели одлуку да угледа светлост дана.

Интересовање француских издавача

“Академска књига”, која је за четири године од оснивања објавила тридесетак наслова, стављајући нагласак на филозофску, психолошку литературу али и најбоље домаће и стране писце белетристике, верује да ће обновити интересовање за Тишмин опус, а за “Женарник” су већ показали интересовање издавачи у Француској.

Раичевићева је оценила да се “Женарник” драстично разликује од осталих Тишминих дела иако је и ту централна тема – зло, у свим својим манифестацијама.

Она сматра да би се требало враћати Тишминим делима јер теме којима се бави су вечне и увек се изнова јављају у свим друштвима и временима.

Приређивач романа је констатовао да је “Женарник” стилски препознатљивао Тишмин, са истраживањем разних облика насиља и “употребе човека”, али са временским и просторним оквирима другачијим од свега што је овај писац написао.

Један од најизразитијих романа десадовског типа у српској књижевности

Према његовом мишљењу, “у поетичком смислу то је истински роман десадовског типа и као такав један од најизразитијих те врсте у српској књижевности”.

Негришорац је препознао да је Тишма, код кога је увек присутна потреба ка разарању норми и чињењу прекршаја, у случају “Женарника” најјасније исказао мрачну, деструктивну, страну људског бића.

Занимљив је податак да је Тишма у својим дневничким белешкама (које ће бити објављене у два тома) помињао да пише роман питајући се да ли је прешао дозвољену границу која дели литературу од “порнографске бљувотине” и да је неко коме је дао да прочита сегменте препоручио му да рукопис уништи.

Негришорац сматра да ће прича о неком имагинарном, митском свету у коме су жене сведене на предмет пожуде, где се одвијају најстрашније оргије и мучења бити за неке шокантна а оне упознате са прозом Маркиза де Сада сасвим разумљива.

15. јун 2010. | 18:36 | Извор: Танјуг