mala sala Pozorišta mladih gde će  se održati svečanost povodom 50. dodele Brankove nagrade; Gradska biblioteka u Novom Sadu gde će se voditi razgovori o francuskoj književnosti i srpsko – bugarskoj književnoj saradnji; sala DKV gde će se 31. avgusta održati simpozijum; kafe Bistro gd će se održati slem takmičenje i još mnogi nekonvencionalni prostori u gradu.
***

Međunarodna nagrada Novi Sad za 2010. godinu je  pripala Ljubomiru Levčevu, za doprinos savremenoj književnosti, posebno zbog njegovog originalnog pesničkog dela, koje ga svrstava u najistaknutije savremene pesnike bugarskog jezika.
Nagrada se sastoji iz diplome i novčanog iznosa.
Odluku je doneo Programski odbor Međunarodnog novosadskog književnog festivala. Nagrada će biti svečano uručena 1. septembra na  Trgu mladenaca.

Peti put Društvo književnika dodeljuje Međunarodnu nagradu za književnost – Novi Sad ( dosadašnji dobitnici su Kristof Mekel, Nemačka; Žan Pjer Faj, Francuska; Ben Okri, Nigerija i Šon O Brajen, Engleska), nastojeći da afirmiše značajne doprinose književnosti, afirmaciju jezika poezije, njenu ideologiju otkrovenja kontroverznih likova sveta i moć uvida u slojevitost kultura i sudbinu čoveka.
Ljubomir Levčev rođen je 1935. godine u gradu Trojanu. Završio je Filozofsko-istorijski fakultet na Sofijskom univerzitetu. Bio je urednik i glavni urednik časopisa Literarni front (1961–1971), prvi zamenik ministra kulture (1975–1979), predsednik Saveza bugarskih pisaca (1979–1989). Od 1991. godine je urednik i vlasnik izdavačke kuće i međunarodnog časopisa Orfej.
Pojavio se pedesetih godina kao pesnik moderne kulture i osećajnosti sa knjigom Zvezde su moje, 1957. Tokom pet decenija književnog rada objavio je više od 30 knjiga poezije. Levčev je objavio i dva romana Ubij Bugarina (1988) i Ti si sledeći, iste godine. Objavljena su mu Izabrana dela u sedam tomova na bugarskom 2008. godine.

70 njegovih knjiga prevedeno je i objavljeno u 34 zemlje. Ovenčan je najznačajnijim književnim nagradama u Bugarskoj, javnim priznanjima u oblasti kulture i državnim priznanjima i nagradama za zasluge za doprinose u afirmaciji bugarske kulture i književnosti.
Između ostalog, Levčev je član je Evropske akademije za umetnost, nauku i kulturu, Pariz; član – osnivač Evropske akademije za poeziju, Luksemburg; član Međunarodne kuće poezije u Briselu; član Međunarodnog književnog fonda, Moskva; počasni član Kaza nasional de poesia, Lima. Dobitnik je niza prestižnih bugarskih i međunarodnih nagrada, među kojima su: Zlatna medalja Francuske akademije i zvanje Vitez poezije (1985), Velika nagrada Instituta Aleksandar Puškin, Sorbonina nagrada (1989), Svetska nagrada, za mističnu poeziju Fernando Rijelo (1993) i Zlatni venac Struških večeri poezije (2010). Živi i radi u Sofiji.

Ono što izdvaja Ljubomira Levčeva među mnogim pesnicima savremenog doba i pridružuje ga skupini najistaknutijih pesnika našeg vremena, u koje ubrajamo Z. Herberta, Voznesenskog, Encensbergera ili Miloša, je nezamenljivo osećanje da sugestivno i precizno imenuje stanje stvari u modernom svetu. Pri tom mu ne nedostaje stav, što je vrlina koja pripada samo posebno pronicljivim duhovima, koji ide do hladne zaoštrenosti u imenovanju. To nije politički ili ideološki stav, nego opšteljudski, reklo bi se antropološki, koji zastupa ideju čoveka promišljenu u mnogostrukim relacijama, od nasilja, tehnike, sila koje proizvode siromaštvo i pustošenje ljudskog sveta.
Pesme Ljubomira Levčeva odlikuje majstorska  imaginativnost, koja ujedinjuje prizore realnog života i jezike dalekovidne verovatnoće, koja nije inscenacija umetnosti kombinovanja, nego jedna vrsta analitičnosti koja kroz jezik slika i prizora otkriva anatomiju naših gubitaka, tamu naših poraza i očajanje naših molitvi. Njegov gipki stih, njegova nadahnuta lakoća kojom tvori prizore sveta u funkciji otkrovenja, dramatizacija i pripovedačke napetosti i sonorne melodioznosti otkrivaju nam velikog pesnika književnosti koju nismo poznavali dovoljno, disanje jednog jezika koji tu pored nas u bliskom susedstvu stvara nadahnute i gorke ljudske simfonije jezičkih oblika, kontroverzno i moćno biće pevanja koje nam saopštava ono što smo nekad znali i koje nam to kaže kroz bljeskove suočavanja sa sobom samima.
Svaki veliki pesnik govori jezikom prijateljstva, rečeno platonovski, govori nam ono što ne možemo da podnesemo i što bi suštinski trebalo da pripadne našem biću, što bi nas osnažilo da izdržimo i razumemo svet u kojem živimo. Evo jedne jednostavne pesničke dijagnoze Ljubomira Levčeva koja to potvrđuje:

U svetu nastupa promena.
Opasni tragač smisla
već oseća
da
je mašta počela da oslepljuje.
Ona vidi nešto što je bliže.
Ono dalje se gubi.
Iščezava polako kao ogorčeni anđeo.
Kao horizont bez vere.

Ljubomir Levčev je majstor pevanja koji nam svojim nadahnutim pesmama potvrđuje da nam je gorka lekovitost poezije potrebna.
U Novom Sadu  3. 08. 2010. godine
Predsednik Programskog odbora MNKF
Jovan Zivlak, književnik

***

Mladi pesnik Branislav Živanović iz Novog Sada imaće tu čast da 31. avgusta u sali Magistrata u Sremskim Karlovcima bude pedeseti dobitnik Brankove nagrade.
Društvo književnika Vojvodine, već petu deceniju, dodeljuje Brankovu nagradu mladom pesniku (autoru do 29 godina), za najbolju prvu knjigu pesama na srpskom jeziku, koja je objavljena između dva uručivanja nagrade (avgust 2009 – avgust 2010). Reč je, nesumnjivo, o najznačajnijoj pesničkoj nagradi za mlade autore, koja svedoči o kontinuitetu i tradiciji, ali i o ugledu koji ima među piscima kod nas.

Na Konkurs Društva književnika Vojvodine je pristiglo 15 knjiga. U najuži izbor, Žiri je uvrstio tri pesničke knjige:
Branislav Živanović, Pogledalo,  Vladimir Tabašević, Koagulum i Bojan Vasić, Srča.

Žiri je nakon razmatranja doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnja, 50. po redu, Brankova nagrada za najbolju prvu knjigu pesama na srpskom jeziku, pripadne Branislavu Živanoviću, iz Novog Sada, za knjigu Pogledalo, Logos Bačka Palanka i Bistrica, Novi Sad, 2010. godine.

Branislav Živanović je rođen 1984. godine u Novom Sadu. Student je četvrte godine komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Dobitnik je prve nagrade za poeziju na Međunarodnom festivalu poezije i kratke priče „Duško Trifunović“, 2008. godine i treće nagrade na 41. Festivalu poezije mladih u Vrbasu, 2009. godine. Objavljivao je u „Zlatnoj gredi“, „Letopisu Matice srpske“ i „Tragu“. Pored poezije, piše i književnu kritiku, a aktivan je i kao rep- artist. Objavio je četiri studijska albuma: Hvala svima (sa sastavom White Niggaz Nature, 2003), Ispod pera (2008), Ugasi svetlo da se bolje čujemo (2010) i Anonimus (sa sastavom Treći čovek, 2010). Učestvovao je na brojnim slem takmičenjima, između ostalih, na onim koji su organizovani u okviru Međunarodnog novosadskog književnog festivala. Iz ovoga proizilazi i njegovo osnovno opredelenje – da se poezija govori, otuda u njoj mnoštvo retorskih figura, insistiranje na ritmu, zvučnim rimama.

Pogledalo je naizgled klasično organizovana zbirka. Tridesetak pesama, svrstanih u četiri ciklusa, pri čemu je poslednji, „Bdenje“, sonetni venac. Izuzev dve pesme od po jedne strofe (sa četiri stiha, sistem rime aabb), i jedne koja je sastavljena od dve strofe, većina pesama ima po četiri strofe (svaka po četiri stiha, koji su rimovani različito, najčešće abab, ali i aabb). U pesmi „Pogledalo“, po kojoj je i naslovljena ova zbirka, spojene su po dve strofe, tako da su dobijene dve od po osam stihova. Na sledećoj strani napravljena je inverzija ove pesme, odnosno njenih stihova: oni su sada poređani od poslednjeg prema prvom. Pesma, znači, nije preslikana kao u ogledalu, ali je, na sličan način, izvrnuta, pri čemu je od istih stihova, u jednom ovakvom rasporedu, dobijen novi smisao. Suština Živanovićevog pevanja mogla bi se otkriti u ovakvom postupku. Svestan konvencionalnosti pesničkih formi, pa i „potrošenosti reči“, nastoji da ih pervertira, da relativizuje njihovu „prokletost“, na jednoj strani (onoj koja potiče od književne tradicije) i njihovu ispraznost (sa kojom se svakodnevno susreće). Sonet, strofe, rime, služe ovom mladom pesniku kao okvir za organizaciju stihova i ritmova, kao forma za spasavanje od banalizacije. Svesno prihvatanje ovakve discipline,  nije mu ostavilo mnogo pesničkih sloboda, što ne znači da nema inventivnosti i nastojanja da se pesme osveži iznutra, kao soba okrečena suncem, pojedinim metaforama i slikama.
U Novom Sadu,
3.avgusta 2010.
Žiri Brankove nagrade
Zoran Đerić, predsednik
Saša Radojčić, član
Momčilo Bakrač, član

***
Na Trgu mladenaca tokom tri večeri (30 i 31. avgusta i 2. septembra čitaće poznati pesnici i pripovedači iz inostranstva i iz Srbije:
Hans Til (Nemačka), Lionel Rej (Francuska), Šumana Sinha (Francuska), Serž Pej (Francuska), Kjara Milas (Francuska), Metju Kejli (Engleska), Džon Hartli Vilijams (Engleska), Peter Demenji (Mađarska), Ljubomir Levčev (Bugarska), Eugenijuš Kasjanovič (Poljska), Zvonimir Husić (Hrvatska), Boris Orlov (Rusija), Jevgenij Lukin (Rusija), Sveta Litvak (Rusija), Joan Mirča (Rumunija), Etela Farkašova (Slovačka), Kristina Haslehold (Danska), Slavi Georgiev (Bugarska), Nikolai Petev (Bugarska), Tomas Boberg (Danska), Laslo Vegel, Dragan Velikić, Slobodan Vladušić, Gabor Virag, Vladimir Kopicl, Gordana Đilas, Branislav Živanović.

Kao učesnici  obeležavanja jubileja 50. dodele Brankove nagrade pozvani su: Tanja Kragujević, Rajko Petrov Nogo, Vladimir Kopicl, Zvonimir Husić, Dragan Jovanović Danilov, Ana Ristović, Radomir D. Mitrić. Svečanost će se održati u Pozorištu mladih 31. avgusta, utorak u 18,00 sati. Tom prilikom biće predstavljena i Antologija dobitnika Brankove nagrade.

***
Simpozijum Književnost i moć: između politike i poetike
će se održati u okviru Petog Međunarodnog novosadskog književnog festivala, 01. septembra, sreda, u prostorijama DKV, Braće Ribnikar 5 ( od 10,00  do 13,00  i od  15,30 do 18,00 sati).
Književnost je jedan od bitnih vidova kulture gde se izražava moć, ne samo u vidovima osobene refleksivnosti kojom  se ona razotkriva, nego i u njenim različitim vantekstovnim poljima u kojima se književnost bori ili priprema da bude razotkrivač ili oglašivač moći. Kao što vladaju herojski mitovi o ulozi književnosti naspram moći, posebno u periodu moderne i njenog samoosvešćivanja u njenom nastojanju da se izbori za autonomiju ( Flober, Bodler), tako se previđa da je književnost ili putem političkih pritisaka ili putem prihvatanja uloge organskog zastupnika određenih koncepata služila različitim vidovima moći.
Učesnici : dr Janoš Banjai, dr Nikola Strajnić, dr Miloš Kovačević, dr Alpar Lošonc, dr Zoran Đerić, mr Vladimir Gvozden,  dr Dragan Prole, dr Ivan Milenković, Jovica Aćin, dr Gojko Tešić, dr Milena Vladić Jovanov, mr Predrag Krstić, dr Saša Radojčić, dr Damir Smiljanić, dr Ivan Negrišorac, Jovan Zivlak…

***
Za slem takmičenje koje će se održati u  kafeu Bistro  1. i 2. septembra sa početkom u 23,00 sati prijavljeno je preko trideset slem pesnika. Žiri će odabrati 10 koji će se u polufinalnoj i finalnoj večeri boriti za naslov najboljeg slemera Srbije. Gosti slem takmičenja biće engleski pesnik Metju Kejli i dvoje pesnika performera iz Francuske Serž Pej i Kjara Milas.
***
Na Festivalu će se održati dva razgovora:
Savremena francuska poezija o kojoj će razgovaratiu:
Lionel Rej,Serž Pej i Kjara Milas
Razgovor će se održati 30. avgusta u 17,00 sati u Gradskoj biblioteci.

Bugarska i srpska književnost. Pregled bugarske savremene književnosti sa preko trideset autora u časopisu Zlatna greda i pregled savremene srpske književnost objavljen na bugarskom u časopisu Plamak sa preko trideset savremenih srpskih pisaca. Ova dva projekta saradnje biće predstavljena 2. septembra u 18,00 sati u gradskoj biblioteci.
U razgovoru učestvuju Nikolaj Petev, Slavi Georgiev, Branko Ristić i Jovan Zivlak
***
Pisci će  gostovati u Sremskoj Mitrovici i Kikindi.
Za goste Festivala biće organizovan izlet na Frušku goru i poseta fruškogorskim manastirima, kao i poseta Petrovaradinskoj tvrđavi.
Festival pored sedamdeset pisaca, pesnika, proznih pisaca i književnih kritičara i filozofa okupiće i preko petnaestak prevodilaca iz Srbije, Rumunije i Bugarske.
Festival će otvoriti Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu u Izvršnom veću AP Vojvodine.