У најужем избору за награду ”Стражилово” биле су и књиге песама Маје Даковић, Душана Лончара, Мирјане Кајтез, Велибора Сикимића и Славице Лукач Торма. Награда ”Стражилово” додељује се за најбоље песничке књиге објављене у едицији ”Савремена поезија” Бранковог кола.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Нова књига Мирослава Митковића Нама, ”Амови”, трећа објављена у Бранковом колу, представља његово најзрелије песничко остварење. Подједнако мајстор слободног и везаног стиха, овај песник се супериорно поиграва знацима апокалиптичног времена, релативизује материјалистичке адуте света и исмејава громогласну буку ”новог доба”. У знаку чувеног стиха Бранка Миљковића: ”Да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој”, Митковић попут каквог народног трибуна осветљава помрчину и богазе, заблуде и прелест наше епохе. Духовит и озбиљан, једак и милостив, Митковић не преза, у исти мах, од жестоког уједа сатире и заноса молитве као наоко удаљених поетских средстава за осветљавање свакодневних и општих површности и глупости. Он непрестано указује на труле поступке и (не)дела човека кроз време и историју, на вековни људски грех импрегниран празнином увида у живот и, поготово данас, увеличан утопијом виртуелне демонијаде света.

Нова књига Миће Савановића, ”Зенице душе”, такође његова трећа објављена у Бранковом колу, доноси поезију завичајне и универзалне сензибилности. У песничком путешествију Миће Савановића постоји константна брига о матерњој супстанци речи. Епицентар његовог света јесте Змијање, славни топоним крајишког песничког краљевства опеван у народу, понајпре из пера Петра Кочића. У ”Зеницама душе” завичај је третиран као синестезијски калеидоскоп призорâ што звоне и миришу, пресијавају се у бојама и енергији годишњих доба. Савановић је аутор изразите етичке компоненте, који, и поред сваковрсних искушења, поезијом брани савременог човека од опасности леталног (смртоносног) вируса профита – новца. Отуда у Савановићевој поезији потреба за морално чистим видом живота и певања, за непресушним, а скрајнутим контактом са светлим лицем наше и светске духовне баштине.

Поетски првенац Дајане Петровић, ”Созерцање сна”, доноси на младу српску књижевну сцену песникињу јарког талента. Реч созерцање (медитација) има за свој корен – зрење, а по Исаку Сирину, оно је ”осећање божанских тајни скривених у стварима и њиховим узроцима”. У богатом низу песама Дајане Петровић сусрећемо се са религиозним стиховима, али и са песмама широког тематско-мотивског спектра: о љубави, природи и завичају, о песми, сну и чину стварања, о новијој историји, свакодневици и избегличкој попутбини.. Прва књига Дајане Петровић носи надахнуто усијање песме у матерњем језику, поседује оно преко потребно ”недремано око” што у свему види могућност за песму. Ова песникиња припада оном таласу младе српске поезије, који своје мотиве и призоре црпи из ратних и поратних (избегличких и болних) искустава преломљених у психи младог бића жељног пуноће живота, стварања и хармоније.

Песнички првенац Милана Ракуља, ”Глуви путник”, бурни је лирски водич кроз, такође, збегове и изгоне, збирка поезије исписана деликатним искуством и болом, амалгам рационалног и ирационалног аспекта свести, у сталној потреби да се именују разлози песничке инспирације. На трагу репрезентативне српске боемске поезије, овај даровити млади поета исписује своје сонете, катрене, дистихе, секстине, мешовите и слободне стихове. Појава младог Милана Ракуља на савременој српској песничкој сцени веома је драгоцена у односу на наплавине тзв. поезије тихог геста која утуљује жижак надахнућа и рециклује беживотно труње речи у апстрактну артифицијелност израза. Милан Ракуљ је песник који обзнањује и обнавља златоносну жилу куцавицу стражиловске линије певања додајући јој, дабоме, валере сопственог талента и искуства, пркоса и мегдана. Нема сумње, првенац Милана Ракуља, ”Глуви путник”, доноси нам гласног песника.
Ова престижна награда, која се додељује од 1973. године, свечано ће лауреатима бити уручена 4. септембра на Стражилову, у оквиру 39. Бранковог кола које ће трајати од 3 – 13. септембра у Сремским Карловцима и Новом Саду.

ДИРЕКТОР БРАНКОВОГ КОЛА

Ненад Грујичић

БРАНКОВО КОЛО
Сремски Карловци

Сремски Карловци, 2. август 2010.