FOTOGRAFIJA BR. 1

Letnji dan. Godina 1965. Istočni Berlin.

Počela je škola i posle prvog dana mi

igramo fudbal u zajedničkom dvorištu.

Oni dalekosežniji slute jesen. Oni što

prolaze i ne dobacuju zalutalu loptu.

Senovito je i sivo u zaklonjenom dvorištu.

Fotografiše nas moj otac koji stoji

tik pored terena i smeta. Na toj fotografiji

moja je noga podignuta nad loptom.

Svi iščekuju taj udarac, to spuštanje.

On je škljocnuo u tom trenutku.

Ne znamo ni on ni ja da u isto vreme

iza prozora zgrade koji se vidi

u gorwem levom uglu fotografije

tiho izdiše Johannes Bobrowski.

Sa zelenom staklenom čašom na stolu.

Nepročitani Die Welt koji se rasuo

po prašnjavom tepihu u zamračenoj sobi.

Ne znamo ni on ni ja da ću kroz dvadeset

godina, tu na ulici koja se vidi u perspektivi

fotografije umirati od speedball-a u venama

mojih osušnih narkomanskih ruku.

I ne znamo ko će sve čačkati zube kostima

ostavljenim na zidu koji će proći kao ovaj dan.

Ne znamo ni on ni ja, a on bi sigurno već

trebalo da zna, da će nas naše želje uskoro

pretvoriti u robove. Veoma uskoro.

Konačno ne znamo ni da će lopta udariti

u stativu i odbiti se do njegovih nogu.

Ne znamo mi ništa, u stvari.

”Struktura fotografije se još više odražava na planu forme, time što autor na zanimljiv način primenjuje fotografske tehnike u samom tekstu – primera radi, tehnike uveličavanja, retuširanja, izoštravanja. Svi ovi elementi međusobnog upućivanja zajedno sa sukobom između čisto estetičkog i strogo referentnog problematizovanja fotografije, još više učvršćuju strukturno-formalnu šemu Fotoalbuma.”

B. S. O.