Ukazaću više nego ikad, na smetnje, gluposti, nepravde, koje su ga pratile celog života, ali, uz to, dodajem i nove teze, i mišljenje koje zastupam, ne bez dokaza, o njegovom mestu u umetnosti Italije i renesanse. U mom životu taj gigant mi je bio velika uteha.

(…)

Možda ću štampati samo odlomke iz te knjige, a ostalo nek ostane, posle mene, za nekog, mlađeg čoveka. Nisam više, ni pri radu, ni pri glasu, ni hodu, ni jutarnjoj gimnastici, onaj koji sam bio, pre toga. Ove godine, uostalom, punim osamdeset godina.”

Miloš Crnjanski

”Politika”, 31. avgust 1973.