Sredinom marta ove godine treba u izdanju Argus Books&Magazines da se pojavi roman „KOLEVKINE HRONIKE“ Stevana Šarčevića i Darka Savića.
O ROMANU „KOLEVKINE HRONIKE“
„Knjiga Predaka. Proročanstvo toliko staro da je preraslo u legendu, a legenda u priču za malu decu. Ta bajka o sablastima što dolaze iz nepojamne daljine, o muškarcu koji nije onaj koga vide i koji će ukrasti svetlo, pokoriti Vanuke, proći kroz vatru i pokloniti ga ljudima, o detetu što će izjednačiti vrste što hodaju uspravno…“
Da li će se proročanstvo obistiniti ili će napori inteligentnih bića da spasu Zemlju, Kolevku – genetskog materijala iz kojeg su nastali nakon kolonizacije udaljenih planeta, propasti?
„Kolevkine hronike“, koautorsko delo Stevana Šarčevića i Darka Savića, roman je u kojem se prepliću fantastika i naučna fantastika. Kao i u prethodnom Šarčevićevom delu „Dolazak tame“, fantastika je bazirana na bićima iz srpske i slovenske mitologije (rusalke, samovile, krvopije, vanuci – vukodlaci…,), ovog puta predstavljeni kao nova vrsta nastala genetskom mutacijom nakon nuklearne katastrofe na Kolevci. S druge strane, interplanetarni komunikacioni i transportni kanali, telepatija, telekineza, empatički štitovi i danas sveprisutni avatari, elementi su naučne fantastike. Zajedno, odlike su dualizma koji se proteže kroz čitav roman.
Dualizam je iskazan kroz težnju jednog dela inteligentnih bića da primitivne stanovnike Kolevke pretvore u „ovce za klanje … stado za vukove što putuju među zvezdama“, dok se drugi bore za spas matične zemlje s koje su potekli. Ogoljenim i surovim opisima scena nasilja, požude i krvoločnosti („Čak su joj i sa lica odrali kožu i njene ogromne plave oči su u Sunčicu zurile sa amorfne krvave lopte…“), kojima se autori poigravaju s granicama čitaočeve trpeljivosti, suprotstavljeni su lirski momenti („Sve je bilo puno jarkih boja, mirisa cveća, života… Život. Jahala bi belu ždrebicu, zatvorila oči i raširila ruke, pustila da je vetar miluje, mrsi kosu, lice… Život“). Mržnja, zloba i želja za vlašću, nasuprot ljubavi, herojstvu i požrtvovanosti. Čak je i jedan od glavnih likova predstavljen kao oličenje dualizma, vukodlak – čovek zver.
Roman odlikuju upečatljivi karakterni likovi, kojima je dodeljeno tačno vreme i mesto za odigravanje krucijalne uloge: car Erik, pred kojim bi kada hoda „…izvan palate i kamena … čudovišta nekako obarala poglede … i klanjala se“, carica Olena, sveprisutna senka svih događaja, trinaest kraljeva „… skup od trinaest budala, obučenih u somot i svilu, koji sede u prestonoj dvorani i danima brbljaju i kokodaču o nečemu važnom“, dezerter Teodor, koji doživljava transformaciju u zver – vanuka, zadržavajući svoju ljudsku stranu, dečak Jukov, kojeg i pored svega preživljenog krasi „… veseo smeh, iskren i lišen briga“ koji su kao dar Bogovi „podarili deci kako bi prebolela, zaboravila i preživela uspomene“, dva generala, dva Burebista, jedan iz prošlosti – jedan iz budućnosti, i oba spremna da se žrtvuju za uspostavljanje ravnoteže na Kolevci. Naravno, kakva bi to bajka bila kada ne bi bilo odbege princeze i zametka ključa sudbine – nerođenog deteta koje će postojeći svet izvesti iz tame.
Slike se nižu jedna za drugom, kao odsečci filmske trake. Njihovim ubrzanim smenjivanjem, naizgled nepovezane i zaokružene, celine počinju da se transformišu u film koji se odvija pred očima čitaoca – film nabijen energijom koja ne dozvoljava predah u toku misli. Ubrzanjem, likovi i mesta dolaze na svoju poziciju, slažu se kao kockice i dobijaju smisao. Zarotirani kao na vrtešci, neki likovi netragom nestaju, a priča se ogoljava na svom putu do velikog finala.
„ …opšta nuklearna katastrofa je razorila planetu, a preživeli su se vratili u divljaštvo i istorija je krenula od nulte tačke.“
Sklapajući poslednju stranicu romana, ostaje utisak prepoznatljivosti opisanih geografskih odrednica i tvoraca promena društvenih zbivanja prošlih vremena. Da li se istorija ponavlja?
Danijela Milosavljević
UKRATKO O ROMANU:
Da je hiljadugodišnje Carstvo sastavljeno od 13 kraljevstava, naizgled na vrhuncu moći, pred svojim najmračnijim danima, saznajemo kroz doživljaje nekoliko nosećih ličnosti. Svako od njih iz sopstvene vizure sagledava nadirući talas mračnih nagoveštaja da drevna proročanstva postaju stvarnost. Naizmenično pratimo Cara i Caricu, zatim glavnog zaverenika protiv njihove vlasti koji spletkama i tajnim pregovorima sprema prevrat na dvoru, kao i generala koji se na severu suočava sa najgorom najezdom varvara koja je ikada viđena. Tu su i Teodor, strašni ratnik – plaćenik koji se vođen nostalgijom vraća u Carstvo, kao i Sunčica, vila planinka i profesionalni lopov, što se silom prilika umesto u Carski Grad iskrcava usred najdivljijih graničnih oblasti Carstva.
Lagano se razotkriva srednjovekovno feudalno uređenje Vizantijskog tipa, dvorske spletke, ali i pojavljivanja bića iz legendi posred Carstva. Upoznajemo vitezove što se bore za čast i slavu po turnirima, borce što krvare na granicama, razbojnike i pravednike, ali se pojavljuju i lovci na divlje konje i tragaoci za sirovim čelikom. Pa opet, najgore od svega je što mrtvi ustaju i love seljake po provinciji da bi ih podvrgli najgorim mukama.
Centar zbivanja su „Knjiga Predaka“ i dvor Sarbana, drevne porodice, čuvara biblioteke. Kad prevrat zaista nastupi, Car biva ubijen zajedno sa najvernijim vazalom iz kuće Sarban, kao i starešinama odanih velikaša. Istovremeno razbojnik prozvan Šumskim Kraljem otima princezu iz Kuće Sarban.
Kad sve deluje izgubljenim, radnja se premešta hiljadama svetlosnih godina daleko i nalazimo se na sastanku četiri osobe: predsednika Konfederacije, istoričarke, glavnog inžinjera, kao i visoko rangiranog oficira. Saznajemo da je zemlju nekad davno zadesilo nuklearno uništenje, ali je pre toga nekoliko generacijskih svemirskih brodova odaslato u nepoznato. Kroz borbe i prilagođavanja ljudski rod je savladao ne samo telepatiju, nego i prenos duše, kao i otvaranje nekad nedostupnih područja ljudskog mozga. Pa opet, koliko god da je ljudski rod uznapredovao, i ovde su u toku zavere i tajne operacije. Neko je našao načina da prenese duhove turista na planetu s koje su potekli, a koju sada nazivaju Kolevkom.
Esteban, oficir koji prisustvuje sastanku, dobija zadatak da zaustavi taj proces, jer se Kolevka nalazi pod kulturnim embargom. Naime, Sarbani su potomci ekspedicije poslate iz konfederacije, a njihov poslednji izveštaj govori o nekoliko inteligentnih vrsta, sve odreda poreklom od zajedničkih predaka sa žiteljima konfederacije, a čije su varijacije nastale kao posledice mutacija izazvanih radijacijom.
Esteban otkriva da je u toku zavera tehnički najrazvijenije planete Konfederacije, pa silom prilika dolazi u situaciju da mu nema druge no da dušu prebaci u neko telo na Kolevci. Ispostavlja se da je to general Burebist, koga smo pratili, a koji upravo u tom trenutku biva smrtno ranjen i Esteban mu zaposeda telo.
Esteban se najednom nalazi u primitivnom svetu usred strašnog sukoba gde prefinjena oružja koja poznaje ništa ne znače. Tu se kolje i razbijaju lobanje. Pa ipak, zahvaljujući telepatskim moćima uspeva da otkrije slabe tačke neprijatelja i donosi prevlast pristalicama svrgnutog Cara i kuće Sarban, ali otkriva i to da su Šumski Kralj i njegova strašna ljubavnica agenti poslati sa prevratničke planete Konfederacije.
Iako je prevrat okončan i princ kuće Sarban zaposeda Carski Tron, Esteban zna da Šumski Kralj poznaje tehnologiju kojom može sve dovesti u stanje koje mu odgovara. Stoga silazi u podzemlje Sarbanovog Dvora, koje je, u stvari, ukopani svemirski brod sa ugrađenim prenosnikom duša. Iako zna da će opcija „Pronađi I Prenesi“ uništiti uređaj i dušu mu zauvek ostaviti negde u svemiru, on je upotrebljava, čime sve turiste odstranjuje sa planete, ali i samog sebe osuđuje na pakao.
Time je jedno strašno poglavlje Carstva okončano.
