0

ПРЕДСТАВЉАМО – Нова поезија: Стефан Ђорђевић

Љубав

Осећање које на промену тера,

вера која као вечни пламен гори,

маштање које границе ума помера,

слушање седог старца

како о љубави збори.

Поносно и са много наде

о вредностима незнане жене,

стабилно и сигурно

говорио је о љубави,

не мислећи на време.

Из његове приче схватих

да је љубав поштовање.

Поштовах доброг и злог,

схватих да је љубав више од речи – волим те,

више од пожуде, страсти и боли.

Бог је створио човека

да цени, поштује и воли.

Осећање

Требаш ми, чекам те,11268366_569433036532185_9122805306835333883_n

сањам дивне снове.

Не, ја те не зовем

то те љубав зове.

Пусти ме, довде стижем једва

требаш ми, ти буди моја једра.

Са тобом пловим где нема воде,

срце је твоје куда год да оде!

Поглед ка теби боли,

сећање на тебе радује,

минут без тебе је година.

Осећам да живот стао је,

ни залазак сунца крај мора,

ни снег са свих планина

не недостају као ти.

Росеана

Додирнуо сам звезде,

ходајући по облацима снова.

Вреди се мењати због једне,

више њих ни близу срца нису.

Осећања сустижу кораке,

кораци ожиљке остављају.

Нада са ветром одлази,

љубав без бола не вреди.

Осећам мирис пролећа,

привилегија је познавати тебе.

Недостаје ми да те угледам,

да ме упамте очи твоје.

Нека причају да сам луд,

истина је, луд сам за тобом.

Стефан Ђорђевић 28.02.1991. Косово Поље.

 

 

 

Objavljeno u: Poezija&Proza Tagovi: 

Spremi

Komentariši

Submit Comment
© Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |