AUTOR: DANIJEL GENOV

U našem malom selu, struju su nam uveli sredinom šezdesetih godina, dvadesetog veka. To smo dočekali s radošću. Činilo mi se da sam se osećao najradosnije od svih, pri samoj pomisli na to što više nećemo paliti fenjere i sveće, u večernjim satima, već ćemo imati struju, kao što su ljudi, u mnogim drugim mestima, već dugi niz godina ranije bili korisnici električne energije. Išao sam u sedmi razred, i već uveliko maštao o tome da, moja porodica i ja, posedujemo gramofon i televizor. Očekivao sam da će moji roditelji, kada im budem predložio da kupe gramofon i televizor, to dočekati s oduševljenjem.

izvor: de.pinterest.com

Prvi put sam imao prilike da gledam televizor i slušam prelepe šlagere zabavne muzike, na gramofonu, prilikom jedne moje posete rođenoj tetki, koja je živela u Beogradu. Bilo je to u vreme letnjeg raspusta, kada sam završio peti razred. Televizor sam gledao u večerenjim satima, uživajući u nekoj domaćoj drami ili nekom američkom, kaubojskom filmu. Muziku sa gramofona sam slušao preko dana. I baš zbog te tehnike, vrlo moderne šezdesetih, nije mi se odlazilo iz tetkine kuće. Jedva sam čekao da se i u našem selu uvede struja, kako bismo i mi mogli da kupimo televizor i gramofon, i da se prepustimo novom vidu zabave.

Roditeljima sam rekao, u prvim danima kada su nam uveli struju, da mi je najveća želja da kupimo gramofon i televizor, dodavši da sam uživao uz ta dva uređaja, dok sam boravio kod tetke, u Beogradu. Zvučeći strogo, kao i uvek, otac je odbio da nam obezbedi gramofon i televizor, rekavši:

„Nije nam potrebno ništa novo od te tehnike, kojom su mnogi obuzeti. Možemo živeti bez toga, naravno, kao što smo oduvek živeli.“

Majka, koja se često nije slagala sa pojedinim očevim rečima i to mu otvoreno pokazivala, usprotivila mu se:

„Nisi u pravu, znaj da nimalo nije u redu što tako razmišljaš. Ljudi će, u našem selu, početi naglo da kupuju gramofone i televizore, a ti si toliko tvrdoglav, pa ne želiš da se i mi malo osavremenimo. I bez struje smo živeli godinama, pa smo ipak pristali da nam je uvedu.“

Moj stariji brat, koji je bio u susednoj sobi i čuo naš razgovor, jer su vrata kuhinje bila širom otvorena, ušao je, i obratio se ocu:

„Tata, mama je u pravu, kao i moj mlađi brat. Sada kada imamo struju, moramo malo da menjamo i način života. Kupićemo televizor i gramofon. Trebamo da živimo u skladu sa vremenom, sada je vrlo popularno imati gramofon i televizor.“

I te večeri, koliko god da smo ubeđivali oca da kupimo gramofon i televizor, on je tvrdoglavo odbijao, govoreći meni da ne razmišljam o tome šta bi trebalo da kupimo, već da razmišljam samo o učenju, ni o čemu drugome, dok je mom starijem bratu govorio da počne da razmišlja o upisu na fakultet ili ženidbi. Televizor i gramofon mi ne bi oduzimali mnogo vremena, jer tačno bih rasporedio vreme kada ću učiti lekcije za školu, kada ću gledati televizor i slušati muziku sa gramofona. Uglavnom, kojom god novom stvari bio obuzet u kući, bio sam svestan da učenje nikada ne bih zapostavio. Moj stariji brat je završio srednju školu, nije razmišljao ni o studiranju, ni o ženidbi, smatrajući da mu je u dvadesetoj godini previše rano za brak.

Kada smo otišli na spavanje, brat mi je rekao da će napustiti selo, odaljiti se od stočarskih i poljoprivrednih poslova, i otići da pronađe neki posao u Beogradu, početkom leta. Nije mu se živelo na selu, niti su mu se radili seoski poslovi. Obećao mi je da, kada bude dovoljno novca zaradio, kupiće mi televizor i gramofon, pored toga i gomilu ploča. Verovao sam u bratovljeva obećanja, iako sam se i dalje nadao da će naš otac, ipak, poželeti da nam kupi ono što smo mu tražili, kada bude video da ljudi naglo kupuju te uređaje i donose ih u selo.

Početkom leta, moj brat je otišao da radi, u Beogradu. Pronašao je posao u pošti i stanovao u kući naše rođene tetke.

de.pinterest.com

Po našem selu, ljudi su već uveliko počeli da kupuju gramofone i televizore, za svoja domaćinstva, samo toga, još uvek, u našoj kući nije bilo. Otac je i dalje govorio kako nam gramofon i televizor nisu bili potrebni. Često bih prošao seoskim putevima, čuvši kako dopire muzika sa gramofona, iz pojedinih kuća, osećajući se tužno što se i u kući moje porodice nije čuo zvuk gramofona, još uvek. Jeste da sam i dalje verovao bratu, da će doneti u kuću gramofon i televizor, ali moje nestrpljenje, iz dana u dan, bilo je sve veće.

Sredinom jeseni, vrativši se iz škole, dočekalo me je iznenađenje, kakvo sam dugo priželjkivao. Vratio se moj brat, dovezao se sa tetkom i tečom. Doneli su nam gramofon i televizor. Gramofon je kupio moj brat, kao i veliki broj ploča zabavne muzike, a televizor je bio poklon od tetke i teče.