http://egregores.blogspot.de/

(pesme će biti čitane na  8. DeSADU Festivalu u Zagrebu Fakulteta Dramske umetnosti: LINK)

“Stid, to je uverenje da ne treba da postojimo”,
Karl Gustav Jung

Godine 1591. lord Bailie David Seaton

optužio je svoju služavku Geillis Duncan

u North Berwicku za veštičarenje.

Nakon višednevnog telesnog mučenja

kojem je bila podvrgnuta,

devojka je i dalje odbijala da prizna krivicu.

U jednom momentu

lord Seaton je prestao sa mučenjem.

Zagledao se u devojku

i na njenom vratu spazio

beleg nalik na psorijazu.

Devojka se postidela.

POSTIDELA.

Pamflet Škotske novosti James Carmichaela

ubrzo je preneo članak sa njemim priznanjem.

Nakon toga,

devojka je optužila i mnoge žene iz svoga okruženja.

Usledio je veliki progon veštica u North Berwicku.

Lord Seaton je nekada posedovao samo telo Duncanove.

Stid je tek odlučio

da ona

ne sme više da postoji.

TAČKA OSLONCA

(zabeleženo tokom psihološke prakse
na dečkoj klinici u Tiršovoj, Beograd, leto 2016
~ dijagnoze i imena su izmišljeni, samo je priča istinita)

U sobi 22

Nikola igra “Cross Fire” i čeka na presađivanje bubrega.

“Nidžo, kako smo rekli”, obraća mu se moj kolega psiholog.

“Ako ti ne nađemo donatora u naredna tri meseca opet ne moraš da se bojiš, jer…”

“Jer će mi tata dati svoj bubreg”.

Jedna soba niže za devojčicu sa astmom.

“Ema, nema razloga za strah, jer…”

“Jer ako krene gušenje, mama će doći i u pola noći i dati mi lek. Uključiće ovaj aparat i sedeti pored mene koliko god da treba”.

U trećoj sobi Strahinja se trese.
Povremeno povraća. Slabo jede i loše komunicira.

“Zdrav je”, kaže mi kolega. “Kako zdrav?!” “Zdrav”.
“Strahinja, u čemu je problem?”

“Kad se ja igram sa lutkicama i uzimam šminku od devojčica u vrtiću, svi dečaci me redom izudaraju”.
“A šta radi tata onda, je l’ te brani?”
“Ne!”, urla Strahinja. “Tata ne zna. Jedino mama dođe, otme mi lutkice i ona me izudara. Kaže, ako tata sazna šta radim, on ima ogromnan nož i iseći će i mene i nju”.