0

PREDSKAZANJE U SNU, Danijel Genov

https://images.fineartamerica.com

https://images.fineartamerica.com

1.

Savka, pedesetogodišnja udovica, kad god bi sanjala svog pokojnog supruga, uvek bi u njoj nastali strahovi i strepnje. Antun, Savkin pokojni suprug, uvek bi joj u snu predskazivao nešto loše. Za života je bio vrlo loš prema njoj. Nije je ni poštovao, ni voleo, niti joj je ikada uputio neku lepu reč. Bio je alkoholičar. Često je imao naviku da je fizički napada, u periodu dok su njihova deca bila još mala. Kasnije, kada su im deca odrasla, nije smeo da je fizički maltretira. Jedino je nastavio da je psihički muči.

Savka je oduvek bila čestita i moralna osoba. Nikada nije bacila oko ni na jednog drugog muškarca, iako je njen suprug govorio da ga ona vara sa gomilom muškaraca po Leskovcu. Antun je verovao spletkarošima zlih jezika, kad god bi neko od njih rekao da ga supruga vara. Drugi su mu usadili senku sumnje. Čak i kada je bio na samrtnoj postelji, nije verovao Savki da ga nikada nije prevarila. Poslednje reči su mu bile da se kaje što je oženio kurvu. Očekivala je da će on, pre nego što izdahne, shvatiti koliko je bio nepravedan i loš prema njoj, ali uzalud. On ničim nije pokazivao da se kaje što je maltretirao suprugu.

S obzirom na to da je Savka rođena u jednoj patrijarhalnoj i religioznoj leskovačkoj porodici, verovala je da je jedan od najvećih grehova nekome želeti smrt i osećati spokojstvo nakon što umre osoba koja je drugima činila zlo. Međutim, ona nikako nije mogla a da ne razmišlja o tome koliku dozu olakšanja je osetila kada joj je umro suprug, jer joj time olakšao život. Ostala je udovica u četrdeset petoj. Više nije razmišljala o braku. Plašila se da bi, ako se ponovo uda, mogla da naiđe na nekog sličnog čoveka, kao što je bio Antun. Rodbina joj je davala savete, da pronađe nekog muškarca za brak, nakon što prođe nekoliko godina od Antunove smrti. Takođe, deca su joj to isto govorila, ali njoj drugi brak nije bio ni na kraj pameti.

*

Bila je subota. Za doručkom, Savka je bila zamišljena. Jedva da je progovorala koju reč sa svojim mlađim sinom i ćerkom. Njen mlađi sin i ćerka, bili su svesni da je nešto muči, ali nisu se usuđivali da je pitaju. Čekali su da im ona sama kaže šta joj je na duši, kao i uvek. Lili, Savkina ćerka, pretpostavljala je da Savku muči da li će izabranica Savkinog starijeg sina biti dobra za njihovu kuću i da li će jedna Beograđanka moći da se lako navikne na život u Leskovcu. Antonije, Savkin mlađi sin, bio je siguran da je njegova majka ponovo usnila neki san, koji joj je predskazao nešto loše, i da je to upravo razlog što deluje toliko zamišljeno i zabrinuto. Miloš, Savkin najstariji sin, u Beogradu je završio studije za doktora. Očekivali su njegov povratak, kroz nekoliko dana, kada će doći sa devojkom koju je odabrao za ženu. Ilku, Miloševu buduću suprugu, porodica je znala samo sa fotografije, koju im je Miloš poslao početkom proleća 1969.godine.

Zašto si toliko ćutljiva, majko?“, upitao je Antonije, prekinuvši tišinu.“

Muči me glavobolja.“, slagala je Savka.“

Antonije majci nije poverovao. Odlično je znao kada govori istinu, a kada ne.

Da nije nešto drugo u pitanju?“, upitao je Antonije.“ „Da ne skrivaš nešto?“

Ne, naravno da ne skrivam.“, ponovo je slagala Savka, trudeći se da zvuči uverljivo.“ „Ti znaš da nikada ne skrivam ništa od vas.“

Ja mislim, Antonije, da naša majka strepi oko toga kakvu li će devojku naš brat dovesti u kuću i da li će uspeti lepo da se uklopi sa nama.“, obratila se Lili svom bratu.“ „Nikada se nisam upoznala ni sa jednom Beograđankom, ali neke moje drugarice kažu da pojedine beogradske dame znaju da budu previše uobražene. Samo se nadam da nije neka koja je od onih koje izigravaju velike dame i na sve gledaju sa visine. Ne podnosim uobraženost.“

Lili, ne razbijaj glavu takvim mislima.“, obratio se Antonije sestri.“ „Naš brat je pametan čovek. Odlično zna da proceni ljude, čak bolje nego ja i ti. S ponosom bih mogao da kažem da je on najpametniji u celoj našoj porodici. Ne verujem da će pogrešiti u izboru svoje životne saputnice. Koliko znam, ni on ne voli te uobražene i umišljene devojke. Voli one koje su skromnije. Mora da je ta Ilka jako skromna i posebna, čim je odabrana od strane našeg brata.“

Slažem se da je naš brat pametan, ali i pametni znaju da ponekad naprave pogrešan izbor.“, rekla je Lili.“ „A ti, majko, da li zaista strepiš oko toga kakvu će devojku moj stariji brat da dovede u Leskovac?“

Pa, jeste da razmišljam o tome, ali ne bih rekla da strepim oko toga kakvu će dovesti vaš stariji brat. Vi znate mene, ćutljiva sam i zamišljena, čim imam glavobolju. Verujte mi, nije ništa ozbiljno u pitanju.“

Brat i sestra nisu želeli da insistiraju da saznaju o čemu je zapravo razmišljala njihova majka, ali bili su i dalje pri tome da im nešto skriva.

*

Četvrt sata posle doručka, Savka je sedela blizu gramofona, sa kojeg su se čuli zvuci pesama Nade Knežević. Često je uživala slušajući zabavne melodije, koje su postale jako popularne početkom šezdesetih. Za razliku od svoje dve rođene sestre, nije slušala izvornu muziku. Jedino je zabavna muzika znala da je opusti, u nekim trenucima, samo što ovog puta to nije bio slučaj. Nikako je nije popuštala teskoba koja ju je pritiskala zbog onoga što je sanjala, pre nego što je ustala iz kreveta. U snu joj se pojavio pokojni muž, rekavši joj:

Miloš će dovesti devojku, koja će u kuću doneti nevolju, čak do te mere da će nečija krv biti prolivena. Neko će nastradati. Nečiji mladi život će biti prekinut.“

Reči pokojnog supruga iz sna, nisu joj napuštale misli. Što je više razmišljala o tome, osećala se napetije. Više nije mogla da podnese da o tome ćuti. Odlučila je da svom drugu iz detinjstva ispriča san. Njen drug, Jugoslav, živeo je par ulica dalje od njene, te je odlučila da ga poseti. Tek što je ustala, u nameri da krene, sa prozora ga je ugledala kako prolazi kroz kapiju.

Ploča Nade Kneževeć je upravo završila. Na gramofon je stavila ploču Nine Spirove i vratila se na sofu, da sačeka ulazak svog druga iz detinjstva. Vrlo brzo, Jugoslav je ušao unutra.

Upravo sam sreo tvog sina.“, rekao je Jugoslav.“ „Kaže da deluješ zabrinuto, još od doručka. Rekla si im da te boli glava, ali oni imaju osećaj da je nešto drugo…“

dreamSlagala sam ih. Opet sam uznemirena i puna strahova zbog onoga što sam sanjala.“

Pobogu, šta li ti je sada u snu rekao tvoj pokojni suprug? Dok je bio živ, nije ti davao mira. Sada kada je mrtav, i sada ti ne daje mira, samo na neki drukčiji način. Javlja ti se u snu i uvek ti predskazuje nešto loše.“

To si u pravu, Jugoslave. Muči me i posle smrti. Sedi. Želiš li nešto za piće?“

Ne, hvala, neću ništa. Došao sam samo da te obiđem, na kratko.“

Jugoslav je seo na sofu, preko puta Savke. Bio je nestrpljiv da sazna sadržaj Savkinog sna.

Reci mi, Savka, šta ti je u snu rekao pokojni muž?“

Rekao je da će Ilkinim dolaskom nastati nevolje u kući, čak do te mere, da će poteći nečija krv, da će nečiji mladi život biti prekinut. Pobogu, Jugoslave, čini mi se kao da ću da poludim od tih reči! Šta ako se nešto dogodi mojoj deci? Tako nešto, nikada ne bih podnela!“

Jugoslav je jasno primećivao strah i strepnju na licu svoje drugarice iz detinjstva. I on je verovao da Savkin pokojni muž u snu zaista predskazuje loše stvari i da su se zaista obistinile mnoge stvari koje je Savki rekao. Ali, ipak, želeo je da je rečima opusti, tako što bi joj rekao da ne mora baš svako predskazanje njenog supruga da se zaista obistini.

Za početak, smiri se, Savka.“, smirenim tonom je rekao Jugoslav.“ „Seti se, koliko knjiga imaš o raznim proročanstvima, koliko si ih samo puta čitala u zadnjih pet godina. Sve su to knjige koje su pisane pre pola veka, neke čak i mnogo ranije. Jeste da su autori tih knjiga znali da neke događaje predvide. Međutim, dešavalo se to da se nešto od tih događaja nije obistinilo. Ako ponekad vidovnjaci malo omanu u svojim predskazanjima, što ne bi i tvoj pokojni muž, koji te proganja u snovima, zar ne?“

Misliš da će se, po prvi put u životu, dogoditi da se ove njegove reči ne obistine?“

Upravo tako. Zato se opusti. Nemoj baš za svaku njegovu reči da veruješ da će se zaista obistiniti. Obećaj mi da ćeš prestati da strepiš i da ćeš se opustiti, kao i to da ćeš u vedrom i veselom raspoloženju dočekati starijeg sina i buduću snaju?“

U redu, obećavam. Pokušaću da ne razmišljam o onom ružnom snu.“

Vrlo brzo, Jugoslav se pozdravio sa njom i otišao. Obično bi neki drugi put duže ostao sa njom, ali morao je da požuri zbog posla. U neposrednoj blizini je radio u obućarskoj radnji. Savka je ostala da sluša muziku sa gramofona i da razmišlja o svom pokojnom suprugu. I dalje je teskoba nije napuštala, niti je mogla samu sebe da ubedi da se zaista neće nešto loše dogoditi. Prisećala se nekih ranijih ružnih snova u kojima joj je pokojni suprug predskazivao da će njihov mlađi sin dobiti tešku upalu pluća i da će jedva preživeti, što se zaista obistinilo. Antonije je proveo neko vreme u surduličkom sanatorijumu za lečenje plućnih bolesnika, jedne zime. Potom joj je pokojnik iz sna predskazao da će ona polomiti ruku, prilikom jedne šetnje parkom, da će se njihov stariji sin potući sa kolegom u Beogradu i da će mu biti razbijen jedan zub i da će njihova ćerka biti u vezi sa čovekom koji će je varati sa najboljom drugaricom, a onda će se ona sa tom drugaricom zavaditi do te mere, da će prekinuti druženje. I sve to se zaista dogodilo.

AUTOR: DANIJEL GENOV

Objavljeno u: Poezija&Proza Tagovi: 

Spremi

Komentariši

Submit Comment

Sigurnosna provjera *

© 2017 Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |