0

Popularna psihologija – lek ili…? (Dragan Radovančević)

kako-zaboraviti-brige-i-naci-zadovoljstvo-u-zivotu-dejl-karnegi-335684Autor: Dragan Radovančević
"Ono što biraš da čitaš kad ne moraš da čitaš, odrediće šta ćeš biti u momentu 
kad ništa više nećeš moći da biraš", Oskar Vajld

Sve religije i spiritualne tradicije sveta su veliki poziv u pomoć – tako je pisao slavni psiholog Viljam Džejms. Sa ukupno pet milijardi primeraka, Biblija je knjiga broj jedan na svetu. Za njom slede Kuran i “Mala crvena knjiga” najčuvenijih citata Mao Ce Tunga. Bilo da je reč o poukama o duši, ili o tome kako bi svet i politika trebalo da izgledaju, knjige nam prenose pouke, znanja i veštine kojima se čovek preventivno organizuje da izbegne patnju. Pričama, mitovima i pesmama on svojoj patnji (kojoj ipak nije umakao) daje smisao. Taj smisao daje mu snagu da prihvati gubitak i da nastavi sa svojim životom. U širem smislu posmatrano, psihologija je tražena i popularna. No…

Nasuprot opštem uverenju, knjige iz oblasti psihologije i popularne psihologije (tzv. “kako da” knjige) nisu baš toliko popularne kako se to na prvi pogled čini. Na listi najprodavanijih knjiga u poslednjih stotinak godina nalazi se svega jedna knjiga sa temom iz psihologije – to je knjiga “Iskustva jednog psihologa iz koncentracionog logora / Potraga za smislom”, Viktora Frankla, koja je 1946. prodata u 12 miliona primeraka. Tu je i knjiga Dejla Karnegija “Kako uticati na ljude” sa 15 miliona, ali na toj listi nema čak ni najpopularnijih psihologa svih vremena, kao što su Frojd, Jung, ili From.

Pa ipak, popularna psihologija jeste u vidnom usponu. Uporedo sa širenjem kapitalističkog uređenja u svetu i sa sve većom “konkurencijom na tržištu”, ljudi pokušavaju da shvate svet oko sebe, neretko iz osećaja bespomoćnosti, zbog utiska da drugima ide bolje u životu, ili iz straha za svoju budućnost. Sama analiza naslova koji se traže ukazuje nam koja nas pitanja danas muče: “Iskreno o neiskrenosti: Kako lažemo svima živima” (Dan Ariel), “Zapanjujuća istina o tome šta nas pokreće” (Daniel H. Pink), “Umetnost izbora” (Sheena Iyengar), “50 naučno dokazanih načina da delujete ubedljivo” (Robert Cialdini).

Gore nabrojane jesu večne teme. Patralela je tu: ako su u antici Grci išli u pozorište da bi doživeli katarzu (Aristotelov termin) i shvatili kakav je greh incest, a šta je to neumitna sudbina, mi ćemo danas umesto za pozorištem možda radije posegnuti za Frojdom, ili za knjigom koja nas poučava “kako izbeći katastrofalnu odluku”. No, suština ostaje ista. Stoga čitanje (popularne) psihologije vidim kao legitiman čin traganja za sobom i preispitivanja sveta. Dubina i kvalitet tih pitanja nisu uvek isti, niti će svako u jednoj istoj knjizi otkriti iste kvalitete. Takođe, ni sve “kako da” knjige nisu podjednako dobre/loše.

Opreznost je pritom neophodna. Ukoliko čovek posegne za knjigama kako bi sam sebe lečio, može se desiti da time zapravo prikriva ozbiljne probleme, ili čak samu duševnu bolest.

Precizna psihodijagnostika mentalnih tegoba je prvi neophodan korak za određivanje psihološkog profila ličnosti, kao i tačne dijagnoze. Psihologija je razvila dijagnostičke instrumente kojima se koriste obučeni stručnjaci psiholozi. Navedimo primer strahova: dečji strah od odvajanja od roditelja/bliske osobe (tzv. separacioni strah) neophodno je precizno razgraničiti od, recimo, školske fobije – situacije kada dete odbija da ide u školu, iako ta dva straha mogu da liče jedan na drugi. Uzroci školske fobije, istina, mogu da leže u separacionom strahu, ali i u mnogo čemu drugome (kao što je depresija, buling/mobing u školi, frustracije ocenama i sl).

U ovakvim prilikama, posezanje za knjigama i tehnikom „sam svoj terapeut“ može da bude vrlo opasno. Tek kada psiholog postavi tačnu dijagnozu, potom se traga za tretmanom koji je podesan za tu dijagnozu, kao i za psiho-socijalnom podrškom koja je neophodna osobi u problemu. Ostavljena u samoći i na milost i nemilost „kako da“ knjiga, osoba može da upadne u još veći problem, još dodatno sebe da optužujući što „nije sposobna da sama reši probleme koji su u knjigama lepo opisani“.

Koliko god da je knjiga dobra, koliko god nas meditacija relaksirala i donosila nam važne uvide, koliko god nam znanja omogućavala da bolje i lakše živimo, odlazak stručnom terapeutu, ili redovno uzimanje odgovarajućih lekova (kada je to neophodno) ne može da zameni nijedna knjiga.

Objavljeno u: Kolumna, Kritike Tagovi: 

Spremi

Komentariši

Submit Comment

Sigurnosna provjera *

© 2017 Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |