0

Kako se rađao slem u Srbiji

Ivan Tobić - Idol mladihKAKO SE RAĐAO SLEM U SRBIJI

OTRGNUTO ZABORAVU ili PRVE SLEM INICIJATIVE U BEOGRADU

Autorka: Biljana Kosmogina

 

Da bi se nešto rodilo, prvo mora da se zametne. U slučaju slema, pesničkog žanra zapaćenog 1984. u Čikagu, sejanje semena na Balkanu nije bilo bezgrešno, a rađanje je trajalo nekoliko godina.

Na pragu trećeg milenijuma, klicu slema po Balkanu je posejao nemački pesnik Wehwalt Koslovsky (čitaj: Vivald Koslovski), koji ostaje upamćen kao tadašnji evropski prvak u slemu i kao promoter i voditelj slam takmičenja, uključujući i prva tri u našem gradu: 2002. i 03. u Domu omladine, a 2004. u SKC-u. Podsetimo se da je Vivald prvo u Zagrebu okupio zainteresovane slemere što se jako dobro primilo, izrodivši uspešnu garnituru koju su činili: Mario Kovač, Milan Fošner (Foka), Ivan Mlačić (Rikardo), Ivan Laić (Django), Janko Mesić, Dejan Inđić, Franko Bušić i Dino Škare (Tremens).  To nikada nisu bila ambiciozna dešavanja, kako kaže Dino Škare u svom tekstu : “Dok se vani u Poetry Slam-u drže natjecanja kao obaveze, nama je slam uglavnom bio zajebancija, dobar način za besplatna putovanja i cuganje.”

 

No, vratimo se domaćem terenu i trećem slem takmičenju 2004. u prepunom holu na spratu SKC-a. Zašto baš tom događaju, posle toliko vremena? Zato što je ostao je urezan  u sećanjima mnogih i zato što to zaslužuje, ne zato što se završio masovnom tučom, već što je na prisutne imao duhovno-inicirajući karakter, počevši od mene. Dakle, razgrnimo paučinu arhive polupanih sećanja i vratimo se na mitsko dešavanje, na koji sam došla kao navijačica iz publike, a otišla raspamećena u katarzi, vrlo svesna da želim u tome da se oprobam. Žena / devojaka / učesnica nije bilo, možda samo jedna, ali je pala u zasenak goropadnih mužjaka, što sam odmah uočila kao neravnotežu, hoteći da to jednog dana ispravim.

audience

Vivald je iskusno i samouvereno nastupio kao voditelj programa (na engleskom), u crnim kožnim pantalonama i majci, duže, neuredne kose nehajno zavezane u rep. Prijavljenih kandidata je bilo sijaset, a među njima se našao i pobednik prvog takmičenja Ivan Tobić (pod pseudonimom Idol mladih), koji je tom prilikom pored čitanja stihova, svirao i frulu na nos. U osvrtu na taj događaj Tobić kaže: “Za vreme mog čitanja su se pobili Kaciga i Skaj Vikler i njihove ekipe. Tog proleća 2004. su se u slem ubacili i reperi. Ja sam od 2000. po raznim festivalima, konkursima i skupovima pesnika po ex-Yu čitao svoje pesme na taj način, pa mi je jedna devojka rekla da sam slemer. Nisam znao ni šta je to, ali sam video na netu da je svetski trend. Najveća faca je tu oduvek bio Mario Kovač. Učestvovao sam i na nekoliko takmičenja u Zagrebu i Puli.”

vivald-koslovski
Skaj Vikler (Sky Wikluh), danas “selebriti” a tada polu-anonimni hiphop pesnik i pevač mladog benda Bad Copy, bio je prijavljen kao učesnik pod imenom Đorđe Miljenović. On je već tad bio scenski superioran u odnosu na ostale slemere, a mrvljenje protivnika bacanjem rima je olako izneo i u ratobornom duelu sa samim voditeljem Vivaldom. Skaj je u startu uspeo da voditelju postane antipatičan, pa mu je Nemac uskraćivao majk i komentarima se trudio da ga obezvredi i diskvalifikuje. Ali Skaju nije bio potreban majk da bi ga na odličnom English-u nokautirao, bacajući freestyle rime, kao da je rođen sa time. Zasenio je prilično jaku konkurenciju i bio u tesnom finišu sa Kacigom koji je nastupao sa crvenom maskom na licu (njegovo pravo ime mi je nepoznat). Pošto je Skaj isprovocirao voditelja, obraćajući mu se sa pokazanim srednjim prstom i nije hteo da se zaustavi verglajući 22 min, Vivald se popeo na stolicu, skinuo pantalone i pokazao mu dupe. Kakvo dupe? Golo, glatko, belo dupe. Sticajem okolnosti, sedela sam za stolom tik pored njegovog, tako da se to isto dupe našlo na pola metra od mog lica. Poskočila sam i šljepila ga šakom iz sve snage po guzovima. To je bio refleksan potez na koji on nije odreagovao jer je već dovoljno bio ispižđen Skajem, ali ja sam od tog trenutka na neki čudan način prosvećena, kao što rekoh na početku. Da li zbog sočnog pljeska po Vivaldovoj guzi, ili sveopšte šorke koja je usledila potom, ne sećam se tačno. Frka je započela oko proglašenja pobednika, koje se utvrđuje jačinom aplauza publike i tuča sigurno nije nastala zbog nagrade (jedne jedine gajbe piva), već zbog navale testosterona i sujete, a alkohol je nesumnjivo imao velikog udela u tome. Sećam se da se odjednom atmosfera gadno uskomešala i da smo morali da bežimo i spasavamo se od letećih projektila. Šćućurili smo se iza oborenih stolova, kao iza barikada, dok su iznad naših glava letele flaše, čaše, stolice i po koja piksla. Kaciga je već imao razbijenu glavu, krv mu se uveliko slivala niz lice, ali ja sam mislila da je to i dalje crvena maska s kojom je nastupao. U sveopštoj frtutmi gde se više ne zna ko koga i zašto, kao u tipičnoj kaubojskoj tuči u salunu (samo bez pištolja), gmizala sam po podu i zapazila da razvučeni oblici krvavih fleka razmrljanih po podu imaju oblik japanske kaligrafije. A onda je moja prijateljica Kia je u jednom trenutku povikala: POLICIJA! I sve je u par sekundi utihnulo i ostalo zamrznuto kao filmski kadar. Ali efekat je bio prolazan, kada su shvatili da nema ni p. od pandura, nastavili su šorku još žešće.

 

Nisam ja jedina frikuša koja je doživela “bliss” u tom metežu. Minja Bogavac mi je pričala kako je na istom dešavanju i ona doživela inicijaciju, te je odmah potom uskočila na taj “ukleti” brod, posvetivši mu se ozbiljnije i strastvenije od mnogih muških kolega. Minja je o slemu pisala i na blogu, a samostalnu zbirku: Moj slem je duži od tvog, objavila je 2011. Osvetlala je ženski slem obraz među prvima, ugurala ga u akademske okvire i dala poneku definiciju, od kojih mi je ova omiljena: Slem nije biznis ni profesija, već lična egzibicija i dijagnoza! Dodala bih na to da je slem sloboda, bunt, kritika i antirežimska dijagnoza.

Prvo slam večer u Beogradu

I šta se od tada događa sa slemom u Beogradu? Možda bi i odapeo da nije našao utočište pod okriljem Poezina i njegovog Slam studia. Tu se primio lepo, razgranao se i uspešno oplođuje cvetove, doduše i dalje u okvirima andergraunda, ali drugo se od njega ni očekuje. Slem studio promoviše i motiviše mlade autore da redovno nastupaju na raznim lokacijama klubova (u Beogradu i van njega), organizuje radionice i takmičenja, povremeno dodeljuje nagrade, šalje pobednike na inostrana slem takmičenja… Godinama okuplja jaku ekipu slem pesnika iz Srbije među kojima su: Bojan Samson, Radovan Božović, Siniša Stojanović, braća Rudan, Đorđe Vić, Milan Mijatović, Goran Živković, Slobodan Ocokoljić, Damir Nedić, Ivan Marinković… a vrlo drži i do polne ravnoteže, tj. afirmacije slemerki i ženskih poetskih performansa, na kojima briljiraju: Katarina Kovačević, Simonida Banjeglav, Hanna Gadomski, Dragana Bečejski i druge.

 

Da zaokružim ovu slam retrospektivu, izbunarila sam na netu šta se posle toliko vremena dešava sa našim voditeljem iz Nemačke, egzibicionistom Vivaldom Koslovskim. Veran slemu, on predaje kreativno pisanje i tekstualni performans na univerzitetu u Dizeldorfu, facilitator je književnih i performerskih radionica u nekoliko škola u Nemačkoj i Švajcarskoj, ima titulu slem-mastera a povremeno i funkciju eMCee-a. Sudeći po malobrojnim pregledima njegovih nastupa na YouTube-u, ne prolazi baš tako dobro kao domaći, ovde pomenuti slemeri, ali to mu ne smeta da se bavi onim što voli. I ne verujem da je više ikada igde skidao gaće da bi odbranio svoju slemersku čast.

Preuzeto sa https://vale.photos/portfolio-type/poetry-slam-fuerth-79/
o autorki:
Biljana Kosmogina je multimedijalna umetnica i aktivistkinja iz Beograda koja se bavi književnošću, performansom, fotografijom i novinarstvom. Godinama nastupa samostalno ili grupno na feminističkim, književnim i kvir festivalima, izvodi svoje poetske performanse na svim aktuelnim poetskim scenama u Beogradu. Piše za književne časopise i internet portale širom regiona, dobitnica je tri književne nagrade, od kojih je prva na konkursu za najbolju kvir priču u organizaciji Queer Zagreb 2004. Zastupljena je u tri antologije srpske proze prevedene na italijanski, nemački i albanski. Samostalnu zbirku priča F-book objavila je 2008. Priča Orgonizacija uvršćena je u SF antologiju Regia Fantastica 2014. Njena kvir poezija prevedena je na albanski jezik  i objavljena u časopisu Lirindja 2015.  Priča Samoostvarenje ušla je u regionalnu zbirku Queer priče u izdanju Queer Montenegro 2016. Kosmoginin rad je zasnovan na borbi za ženska i manjinska prava, propitivanju rodnih i seksualnih identiteta, te nemilosrdnoj kritici političkog sistema i patrijarhalnih odnosa u društvu.

 

by Berezi

 

Objavljeno u: Poezija&Proza, Vijesti Tagovi: 

Spremi

Komentariši

Submit Comment

Sigurnosna provjera *

© 2017 Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |