U bibliotekama ima malo knjiga za decu, one uzimaju po jedan primerak od naslova. A deca moraju da čitaju nove knjige. Jezik se vidno promenio za poslednjih dvadesetak godina, pa zato ne možete terati dete da čita izdanje koje ste vi čitali u njegovim godinama. Ja sam ovog leta pokušavala sa decom da pročitam Kroz pustinju i prašumu Sjenkjeviča, morala sam svaku petu reč da im objašnjavam! Takođe, poslednjih četvrt veka vizuelna percepcija deteta se promenila, pa oni vide sve u bojama i crno-bele strane im ne drže ni pažnju niti ih interesuju. Zato, ako dete nema pristup ilustrovanoj knjizi i napisanoj jezikom koji razumeju, moguće je da ne nauči da čita. Ništa se ne radi da se ta opasnost spreči. Istina, izdavači rade, to im je posao, i da bi dobili ‘žive pare’ za nove knjige, spuštaju cene. Mi na ovom Sajmu prodajemo neke vredne knjige za 100 dinara. Svi znamo da ne postoji odgovorno napravljena knjiga za decu koja košta 100 dinara. Mi smo u pat poziciji: niko ne podržava dečju literaturu, Ministarstvo je malo otkupljuje, malo se prodaje, pa gde će onda deca da nauče da čitaju?!”VLADISLAV BAJAC, direktor i glavni urednik “Geopoetike”:
“Ponosan sam što smo radili u okviru sličnih procenata koliko i ranijih godina, i što smo, nadam se, uspeli da održimo nivo. Ali, izgubili smo važnu stvar o kojoj se ne govori javno: tržište je skoro uništeno, zato što je jedan od distributera, izdavača i knjižara, IPS Media, raznim potezima učinio da sa tržišta nestane 35 knjižara. Geopoetika je to osetila na svojoj koži. Upozoravali smo na vreme, ali nismo uspeli da pomognemo da se to ne dogodi. Mi smo sada na listi čekanja onih koji čekaju da ta kuća izmiri svoj višemilionski dug i u novcu i u knjigama. Ne mogu da shvatim zašto se o ovome ne govori, ne da bismo se kritikovali, već da bismo našli rešenje tog velikog problema. Ne očekujem da nam ga neko reši, ali ako radite posao koji je od višeg interesa, onda očekujete da i drugi to vide. Posle svega ostane samo užasan osećaj uzaludnog rada.”
GOJKO BOŽOVIĆ, osnivač i glavni urednik “Arhipelaga”:
“Godina između dva Sajma knjiga bila je zahtevna za izdavaštvo, kriza je dostigla vrhunac, ali je pokazala da postoji vitalnost srpskog izdavaštva i, što je izuzetno važno, da postoji jedan broj istrajnih čitalaca koji veruju da su knjige važne uprkos svemu što ih okružuje, a naročito da su im važne dobre knjige. Aktuelna je industrija zabave, pa i u oblasti knjige, i na tržištu su dominante one knjige koje nisu ni iz polja kulture, ni umetnosti, ni književnosti. Ali, ipak, pokazalo se da su održivi projekti onih izdavača koji veruju da treba objavljivati knjige u znaku najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja, oni istina nisu brojni ali su zato vidljiviji, i pokazalo se da postoje čitaoci takvih knjiga pa je zato na tim osnovama moguće osmisliti izdavački projekat. Radeći na taj način, mi smo za godinu dana objavili 40 knjiga domaćih i stranih autora, pokrenuli smo tri nove edicije, i što me najviše raduje, suštinski smo uspostavili svoj krug čitalaca.”
(Iz teksta Sonje Ćirić; Vreme)
