За Амитава Гоша писање је све, јер уз писање све постаје стварно. Истраживање је најлакши део када стварате роман, најтеже је измислити ликове и радњу, каже писац чија се дела одликују снажним темама из доба постколонијализма.

Његове романе је тешко класификовати. Преплићу се “индијска носталгија” и озбиљне теме. Посебно у роману “Гладна плима” сједињује се историјско и митолошко. Присутно је великог језичко богатство. Гош гради један фасцинантан свет.

“Jако је тешко описати тај свет, јер је он јединствен и необичан посебан по свему. Настањен бројним биљкама, животињама, у коме људи заправо тешко живе”, каже Гош.

Писац објашњава да је тај свет Сундарбани и то је свет сиромаштва али и културолошког богатства, великих катастрофа и опасности, једини свет са којим бих могао да га упоредим је Арктик.

Амитав Гош први пут је био у Београду као тинејџер. Открива да је још као младић прочитао роман Иве Андрића “На Дрини ћуприја”.

Амитав Гош рођен је у Калкути. Члан је Британског краљевског књижевног друштва. Живи између Индије и САД где гостује као предавач на угледним универзитетима.

(РТС)