– Postoji disbalans između produkcije ovog sektora i odnosa kulturne politike prema njemu, istakla je Darka Radosavljević dodavši da je upravo to bio podstrek za sastavljenje Deklaracije. Ona je predstavila pomenuto istraživanje kojim je bila obuhvaćena 71 organizacija i institucija kulturne scene koja ne zavisi ni od partija ni od države. Hiljadu i po ljudi (od kojih samo 60 zaposlenih) s hiljadu i po programa (od kojih su mnogi međunarodni), čini ovu scenu. Pri tom su njihovi godišnji budžeti najčešće do 10.000 evra koliko, recimo, košta samo jedan ozbiljniji program finansiran od strane države. Nezavisni sektor u kulturi specifičan je i po tome što je u njemu čak 72 odsto visokoobrazovanih i 17 odsto s magistarskim stepenom obrazovanja. Sve ove institucije i organizacije karakteriše neprofitno delovanje i sve se bave savremenim umetničkim praksama. Među njima su i oni koji su odavno prepoznatljivi poput: kulturnih centara Rex i Grad, pozorišnih trupa kao Mimaart i Stanica, galerijskih prostora kakvi su Ozon i Remont, festivala poput Slobodne zone, Videomedeje, Dispatcha. Svi oni učestvuju i u menjanju imidža Srbije, a država to odbija da im prizna i da ih podrži. Ministarstvu kulture zato je poslat tekst Deklaracije sa zahtevom za sastanak sa predstavnicima nezavisnog kulturnog sektora, pa će se u odnosu ne ispunjene tog zahteva i rezlutate sastanka, dalje delovati.

(Danas)