Posle pozdravne reči potpredsednika Mihajla Pantića, okupljenim književnicima obratila se Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-a, koja je naglasila da se tema o ovoj dokumentarističkoj književnoj vrsti nametnula sama. Postavila je, zatim, pitanje o tome da li se memoari, koji se brane ličnim i kolektivnim iskustvom, mogu svrstati i u istoriografiju.

– Ovo je i prilika da raspravljamo o literarnim pitanjima, jer je u javnom diskursu sve manje razgovora o književnosti, a njena estradizacija je ono čemu se treba suprotstaviti. Ono što, pak, razlikuje estradu od umetnosti jeste odnos prema vremenu. Estradna upotreba književnosti jednokratna je, a prava literatura je svevremena. Zbog toga sada razgovaramo o onome što u memoarskom zapisu odoleva iskušenjima vremena – istakla je Vida Ognjenović.

Pre početka radnog dela konferencije, književnicima se obratio i akademik Predrag Palavestra, počasni potpredsednik Srpskog PEN-a, autor monografije objavljene 2006. godine povodom osam decenija ove kulturne institucije. Palavestra je podsetio na to da je Srpski PEN osnovan u februaru 1926. godine, sa idejom suprotstavljanja pisaca ratu, stavom o dostojanstvu pisane reči i odbrani ljudskih i građanskih prava. Palavestra je naglasio da je Srpski PEN centar prolazio kroz različite odnose sa državom – od podrške u prvoj deceniji, kada je održan i kongres međunarodnog PEN-a u Dubrovniku 1933. godine, kada je i osuđeno nacističko spaljivanje knjiga, do prestanka rada tokom Drugog svetskog rata.

– Rad Srpskog PEN-a obnovljen je 1962. godine, aktivnošću Ive Andrića i Aleksandra Vuča, uz podršku predratnih članova. Godine 1994. Srpski PEN se finansijski odvojio od države, suprotstavljajući se na taj način politici Slobodana Miloševića – rekao je akademik Palavestra.

politika.rs