Ипак, шта бива када се забрањују и „спаљују” књиге које испољавају вредности против човека или нације? Да ли се забранама демократска друштва ограђују од таквих ставова, или тако показују своје тоталитарно лице? Шта сме, а шта не сме да постоји, и ко о томе одлучује?
Решењем Вишег суда у Београду забрањена је антисемитска књига „Мит о холокаусту” Швајцарца Јиргена Графа, и заплењен је читав њен тираж, а Републичко јавно тужилаштво недавно је најавило разматрање основа за забрану нове Легијине књиге „Кроз ватру и воду”, која говори о догађајима од 5. октобра. Књига ће према наводима из Републичког тужилаштва бити забрањена уколико њен садржај позива на рушење утврђеног поретка, на насиље или расну, верску и националну мржњу.
На овогодишњем међународном београдском Сајму књига Легијине књиге, (а под његовим именом објављено их је до сада девет), нису виђене на штандовима издавача, али је у подземном пролазу код Сајма продавана Улемекова књига „Револуција, од разума до срца”, издавача „Галакте”. Ова књига говори о Легијином виђењу онога што се дешавало између полиције и тајне службе, између вођа ДОС-а и мафије.
После петог октобра, дакле после демократских промена у Србији, осуђивано је углавном објављивање књига антисемитског садржаја, као и оних које су повређивале верска осећања муслимана, а углавном су реаговали Савез јеврејских општина Србије и Мешихат муслиманске заједнице у Србији.
Ми смо у протеклих десет година били испред свих и у објављивању појединих књига које су у свету држане под забраном, а званичне одлуке правосудних органа често су одлагане, или нису ни поштоване по доношењу. Заплењивање тиража нешто је новијег датума.
Издање које је пре две године изазвало потрес у Србији, историјска је фикција о животу пророка Мухамеда из пера Шери Џонс, названа „Драгуљ Медине”. Десило се тако да је ова књига имала своју светску премијеру у Србији, у издању „Беобука”, пошто је њен амерички издавач „Рендом хаус” повукао роман из штампе, због страха да ће књига изазвати верско незадовољство ширих размера.
Две недеље пошто се роман нашао у нашим књижарама, повучен је из продаје, због тога што је Исламска заједница у Србији, на челу са муфтијом Муамером Зукорлићем, упутила званично саопштење да „Драгуљ Медине” вређа осећања муслимана.
Влада Србије затим је саопштила да издавање оваквих књига није у интересу територијалног интегритета и суверенитета Србије. Одмах су уследиле реакције невладиног сектора, који је осудио подршку Владе Србије Мешихату Исламске заједнице у Србији, чиме су ограничена основна људска права у име политичких интереса. Било како било, „Драгуљ Медине” могао је да се нађе и на овогодишњем београдском Сајму књига.
У Србији је 2001. године објављено реиздање антисемитске библије „Протоколи сионских мудраца”, које је изазвало бурне реакције јавности. Најпре због тога што је Окружно јавно тужилаштво у Београду одбацило пријаву Савеза јеврејских општина Југославије, против издавачке куће „Центар”, за изазивање верске и националне мржње.
Затим се огласио и Хелсиншки одбор за људска права речима: „Без обзира на вербално залагање за демократске промене и потребу укључивања у европске интеграције, власт оваквим потезима показује стварне намере да утемељи ултрадесницу”. Међутим, када се Хитлеров „Main Kampf” појавио у књижарама, јеврејска заједница није реаговала, због тога што је реч била о критичком издању, са одговарајућим коментарима.
Непожељне су биле и књиге Олега Платонова „Тајна светска влада – зашто ће пропасти Америка”, која је објављена пре девет година. Затим и „Свето писмо – јеврејско огледало” и „Јудејци – непријатељи човечанства”.
Када се нека књига прогласи контроверзном, још више је тражена, и тајним каналима проналази свој пут до људи. Ипак, суд времена издржавају само проверене моралне и естетске вредности, о којима једино и вреди да се говори.
Дон Жуан под ембаргом
„Ово је трагично. Док ме у рођеној земљи повлаче по судовима, у свету ме истовремено награђују . Шта даље да вам причам?”
Тако је реаговао Ирфан Санчи, познати истанбулски издавач, када је сазнао да је против њега покренут судски поступак зато што је објавио књигу француског писца Гијома Аполинера „Авантуре младог Дон Жуана”, која се у свету свуда слободно издаје, продаје и чита. Али, у исто време доживео је и сатисфакцију: добио је награду за слободу издаваштва, коју додељује Међународна асоцијација издавача (ИПА).
Оптужница је чудна, тешко разумљива: такве књиге су порнографија, оне угрожавају морал, штете осећању јавног стида. Тако је речено у државном Савету за заштиту деце од штетне литературе. Узалуд су стручњаци истанбулских универзитета „Галатасарај” и „Бахчешехир” оценили да та књига има литерарну вредност. Бирократе су биле неумољиве: власник издавачке куће „Сел” морао је на оптуженичку клупу.
Ирфан Санчи је недавно почео да издаје домаће и стране књиге у оквиру „Еротске серије”, која је изазвала знатижељу читалаца. Она је привукла и домаће ауторе, поготово припаднице лепшег пола, које се потписују псеудонимом јер се плаше осуде малограђанске средине да шире неморал. „То није порнографија, она је поодавно изгубила ефекат у литератури. У тим књигама, страних и домаћих аутора, постоји одређени литерарни ниво”, објашњава он.
Случај није усамљен. Напротив. Турски издавачи и писци се готово свакодневно повлаче по судовима, чак и онда када су у питању светски бестселери. Поводи су различити: еротика, верске теме, историја, дневна политика.
На удару се нашла и једна од најпродаванијих књига у свету „Заблуда о богу” Ричарда Докинса, професора са Оксфорда. Када се појавила у Турској оптужили су га да „напада свете вредности”, да „шири мржњу међу верницима и онима који то нису”. По судовима се зарад тога повлачи преводилац и издавач Ерол Караслан, пошто су самопроглашени душебрижници предложили да се Докинсова књига забрани.
Исту судбину доживела је и публикација „Прављење једноумља” коју су потписали Ноам Чомски и Едвард С. Херман. Споран је део који се односи на прогон Курда у југоисточној Анадолији, што је овде све доскора била табу тема, због које је једног тренутка прогањан и нобеловац Орхан Памук. После дужег потуцања по судницама, издавач Фатих Таша је ослобођен, али многе његове колеге нису били те судбине.
(Политика)
