…Erotski nihilizam je, možda, svojstven svakom nihilističkom stavu prema jeziku samim tim što svaki stav podrazumeva, neizbežno, iskustvo ne-životnosti i jalovosti egzistencije, onemogućene samim onemogućavanjem tvoraštva. Besplodnost u sebe zatvorenog sveta palanke oličava se u jedinstvenom doživljaju oskudice, kržljavosti bića. Ukoliko se jezik, u palanačkom kultu forme kao tipičnom kultu duha posvećenog idealu zatvorenog sveta, oseća kao formalan, površinski, utoliko se produbljuje osećanje da sve ”stvarno” ne govori: ne, dakle, samo istina (koja je neiskaziva ali i neopisiva), ona kao nadjezička stvarnost, i ne samo stvar, koja reči protivreči (onako uostalom kako protivreči svakom doslednom empirizmu: empirizam nikada nije jezikotvoran), već i telo koje ostaje negde ispod ili iznad jezika. Bezobličje tela rađa se, kao senzacija, upravo u ovom kultu forme, onako kako se moć svega iracionalnog rađa upravo u praksi racionalizma kulta forme.

…Telo gori, ono ne govori.

…Ako duh palanke odbija spekulaciju isto koliko i mistiku, on odbija, na ovaj način, i samu inteligenciju…

…Tamo gde raste duh banalnosti umire duh jezika.

…San o ljubavi je san o bekstvu od ljudi…

…Ljubav nije otkriće, pa u tom smislu i ”saznavanje”; ona je zaboravljanje znanja.

Radomir Konstantinović, srpski književnik i filozof. Rođen 1928. godine u Subotici, Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova “Kuća bez krova” (1951), da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: “Daj nam danas” (1954), “Mišolovka” (1956), “Čisti i prljavi” (1958), “Izlazak” (NIN-ova nagrada 1960. godine) i “Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši” (1964). Od “Pentagrama” (1966), okreće se eseju i već u njemu se naziru ključne deonice kultne Filozofije palanke (1969) u kojoj ovaj pesnik i fiolozof, praveći jedinstven esejistički amalgam beskompromisno zasekao po baruštini provincijske svesti, uvrežene malograđanštine i krutog tradicionalizma. Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd. Sin prof. Mihaila Konstantinovića.

Najznačajnija dela:

Zbirke pesama

Kuća bez krova (1951)

Romani

Daj nam danas (1954)

Mišolovka (1956)

Čisti i prljavi (1958)

Izlazak (1960)

Esejistički i teorijski radovi

Ahasfer ili traktak o pivskoj flaši (1964)

Pentagram, beleške iz hotelske sobe (1966)

Filosofija palanke (1969)

Biće i jezik u iskustvu pesnika srpke kulture dvadesetog veka, osam knjiga (1983)

Dekartova smrt (1996)

Beket prijatelj (2000)