Члан Српског ученог друштва од 1883. године и редовни члан Српске краљевске академије од 1909, Костић је, трудећи се да прошири границе и могућности српског језика, ковао нове речи и тражио нова сазвучја, навео је председник CАНУ.

Хајдин је приметио да је Костић, уз сав свој разноврсни списатељски рад – писао поезију, трагедију, комедију, приповетке, позоришне критике, расправе из области естетике и филозофије, уређивао новине, „бринуо бригу и о судбини свога народа, што га је одвело у политику”.

„Поучен оним што је видео и доживео у политици, песницима је поручивао да се држе што даље од те варалице, а сам је многе своје песме покварио политичким порукама”, казао је он.

Министар Брадић је рекао да би се Костић могао сврстати у ред оних који обележавају културу једног народа и додао да готово нема српског песника који се није одмеравао и надахњивао Костићевим мајсторством.

„Драмски писац, филозоф, есејиста, преводилац, новинар, дипломата, доктор права, професор, бележник, сенатор, члан Српског ученог друштва и Српске краљевске академије, хроничар свог времена и политичар, за собом је оставио дубок траг у свему што је радио”, нагласио је Брадић.

Он је истакао да је Костић један од ретких који је погађао суштину и димензију српске историје и менталитета, „најупечатљивији лик међу великанима духа на мапи наше културне историје”.

„Већ смо крочили у други век који нас дели од смрти Лазе Костића, а привлачност одгонетања његовог живота и дела опстаје”, оценио је министар културе.

Председник Организационог одбора за припрему научног скупа, академик Љубомир Симовић казао је да је Костић један од највећих песника новијег доба, чије је разноврсно и обимно дело цео један век отворено питање српске књижевности.

„У истој мери у којој је контроверзно Костићево књижевно дело, контраверзни су и судови о њему. Уз сва признавања и хвале његових високих узлета, није се могло зажмурити пред његовим промашајима”, рекао је Симовић.

Он је подсетио да су они који су га највише славили и хвалили и у њему видели бесмртника, указивали и на странице недостојне његовог великог талента.Тако је Вељко Петровић 1911. рекао да је Костић и поред несумњивих вредности које је остварио, само „торзо у великог песника”, док је Исидора Секулић 30 година касније казала да је „Лазино дело само фрагмент његових ретко великих способности”, навео је Симовић.

Он је нагласио да Лаза Костић јесте „торзо” и његове су књиге и баладе „најчешће само у фрагментима на висини која се од њега очекује”, али је тај торзо, како је нагласио, „Микеланђеловски”.

„Неоспорно је да је Костић у нашем добу присутан као жива чињеница без које се не може замислити не само наш романтизам, него и наше модерно песништво”, оценио је Симовић и додао да је упркос својој несавршености, Костић оставио мноштво страница на којима су се у потпуности реализовале његове „ретко велике способности”.

Седнице научног скупа биће одржане и сутра, а пријављено је 36 реферата књижевника, лингвиста, професора Филозофског и Филолошког факултета, позоришних ствараоца.

Меду рефератима је и текст Милорада Павића (1929-2009) о пореклу октаве Лазе Костића, један од његових последњих радова, који је за овај научни скуп послао пре годину дана из болнице.

Поводом научног скупа изливена је Костићева биста, рад Николе Коке Јанковића, која се тренутно налази испред свечане сале САНУ, а Симовић је најавио да ће она бити пребачена на Калемегдан када се за то стекну услови.

(Танјуг)