Беч – На Сајму књига који се од 18. до 21. новембра одвија у Бечу, Србија је заступљена званичним штандом, уз учешће више писаца из Србије у организацији Министарства културе и извршног организатора, Привредне коморе Србије. Бечка књижевна публика протеклих дана упознала се са стваралаштвом писаца као што су Драган Великић, Срђан Тешин или Барби Марковић, књижевним шетњама са публиком кроз улице и четврти Беча, организованих да би се слушали литерарни записи које су поменути писци оставили у својим књигама.
Другог дана, на једном од главних књижевних форума на Сајму, гостовао је Сретен Угричић. У разговору са водитељком, познатом новинарком аустријске телевизије, он је одговарао на питања о контроверзама око свог новог романа „Незнаном јунаку” објављеног пролетос у „Лагуни”, и о односу политике и књижевности.
На питање да ли је патриотизам или антипатриотизам говорити о својој држави и идентитету на најрадикалније критички начин, одговорио је да је то патриотскије него фолирати, лагати, затворити очи и не видети проблеме који постоје. А ко ће боље о томе да говори него ми који то живимо, одговорио је Угричић. На „трик питање” о статусу Хандкеа у српској култури, одговорио је да је Хандке велики писац, али да не бира средства да би пажњу и рефлекторе јавности скренуо на себе и у томе је успешан; српска је трагедија што је српска ствар заправо тиме инструментализована. Угричић је подсетио да је други аустријски писац Томас Бернхард, много релевантнији за савремену српску књижевност, јер је то писац који се бескомпромисно бавио најтрауматичнијим питањима. Уз то, писци попут Давида Албахарија, Игора Маројевића, Барби Марковић, па и њега самог, јесу под директним поетичким утицајем Бернхарда, подсетио је он.
Прексиноћ је у Амбасади Србије у Бечу амбасадор Милан Божиновић приредио пријем у част учешћа Србије на бечком Сајму књига. Уз мали омаж Феликсу Каницу (чијем је делу посвећена и изложба на српском сајамском штанду у Бечу), представљени су циљеви новооснованог српско-аустријског друштва које носи име овог великог аустријског путописца, археолога и илустратора који је проучавао и описивао у својим делима културно наслеђе Србије у другој половини 19. века. О Каницу су говорили Волфганг Шмале, председник друштва, Кетрин Хорел, универзитетска професорка из Беча, др Ђорђе Костић и други, а присутни су били и Волфганг Петрич, Ерхард Бусек, и Јакуб Форст Батаља из Министарства спољних послова Аустрије у оквиру којег се знатна средства одвајају за културну сарадњу са земљама балканског региона, издавачи из Аустрије и представници фондације „Традуки” која ту сарадњу поспешује.
Друштво Феликс Каниц треба да развије размену студената постдипломаца између Аустрије и Србије, на трагу оних принципа које је у свом етнографском раду примењивао Феликс Каниц. Овај немачки Јеврејин рођен у Мађарској припадао је у своје време једној маргинализованој мањини, те је без предрасуда са изузетном отвореношћу умео да сагледа развој нових националних држава на Балкану и њихово највредније културно наслеђе забележи и сачува у својим књигама, написима и илустрацијама, постајући мост између две културе, објаснила је за „Политику” Кетрин Хорел.
На овогодишњем бечком Сајму књига, иначе, свечано су проглашени добитници књижевних награда Банке Аустрија и Култур контакта – Рената Шерелит из Литваније, Борис Черсонски из Украјине и мађарски аутор Акош Фодор. Аустријску државну награду за европску књижевност добио је, у понедељак, Швајцарац Паул Низон.
Више од 250 издавачких кућа, 152 националне и 98 страних, излаже на овој смотри, а међу гостима је три стотине писаца, понајвише из немачког говорног подручја. Од познатих страних аутора, ту су Кинез Даи Сижи, чији издавач је покренуо кампању бесплатне дистрибуције 100.000 примерака романа „Балзак и мала кројачица”, који је прославио овог кинеског дисидента. Ту је и Бернхард Шлинк („Читач”), као и бестселер жанровски писци Кен Фолет и Дона Леон.
Баш као и Лајпцишки сајам, и ова смотра посебну пажњу поклања писцима из Југоисточне Европе, у посебном програму „Гласови из суседства”.
Јуче је на Сајму уприличена и преводилачка радионица коју су организовали представници српског и румунског министарства културе и „Традукија” са аустријским издавачима заинтересованим да преводе дела српских писаца на немачки којима је Младен Весковић представио и програме подршке Министарства културе Србије преводиоцима и издавачима српске књижевности
у свету.
Од српских писаца у Бечу, осим Угричића, Барби Марковић и Драгана Великића учествују и Војислав Карановић, Срђан Тешин, Зоран Ћирић и Драгана Младеновић.
(В. Рогановић, Политика)
