„Окупација“, наиме, говори о догађајима из високог бечког друштва везаним за 1878. и 1879. годину, односно након Берлинског конгреса, када је и писана, а жанровски се одређује као комедија-водвиљ. Комад је Лаза Костић понудио бечком Бургтеатру, али је у два наврата одбијен, и готово је био заборављен, практично изгубљен у наредних сто година. Сам Лаза Костић га помиње тек у два писма. Проучавајући његова писма, текст комедије „Окупација”, после готово једног века, проналази Живомир Младеновић у једној библиотеци у Прагу.

По речима редитеља ове представе Душана Петровића, разлози одбијања овог комада били су третман ликова, нарочито племићких, а уз то и недовољно познавање сценске технике. „Први разлог данас свакако изгледа смешно, а што се тиче другог, мора се признати да има основа за критику“, наводи Душан Петровић и додаје да му је била намера да приближи проблеме с којима се Лаза Костић борио, као и „време у коме су велике силе одлучивале о судбини малих народа, када Србија није знала где су јој границе, када су наши истакнути појединци живели по белом свету на ивици егзистенције, а за то време у Европи се живело као у неком водвиљу“.

У овој представи игра готово цео глумачки ансамбл сомборског позоришта: Миљан Прљета као Лаза Костић, лик који је у представу увео редитељ Петровић, затим Перо Стојанчевић, Давид Тасић Даф, Биљана Кескеновић, Ивана В. Јовановић и други.

(Дневник)