Ipak, takvim se nije pokazao u razgovoru. Zabavan, duhovit i autoironičan, baš kao u svojim knjigama, nijednog trenutka nije skliznuo u patetiku niti bio ponesen obožavanjem koje se očitavalo u sali, tako i u mini filmu u kome su njegovi fanovi iz Srbije, kako oni poznati tako i oni anonimni, odavali počast Luu i njegovom delu.

Na pitanje šta misli o tome šta izazivaju njegove knjige u ljudima i da li je iznenađen recepcijom svog dela u Srbiji, koja je tako daleko od Norveške, pisac omiljenih knjiga „Naivan. Super“ ili „Dopler“, rekao je: „Ne verujem u knjige koje menjaju ljude“. O svojoj slatko-gorkoj prozi, duhovitoj ali i oporoj, kako su se mnogi o njoj izrazili, rekao je da ne žali da bira između toga da li je više smešan pisac ili pak onaj koji piše o ozbiljnim stvarima i ne žali da se na taj način njegova književnost prosuđuje kao dobra ili loša. Lu je govorio o tome i da ne piše knjige o muškarcima u krizi određenih godina, već da piše o jednom posebnom muškarcu i da se svi njegovi likovi zapravo nalaze na nekoj prekretnici s koje treba da krenu dalje u život. Knjige piše tako što mu na pamet padnu pojedine ideje koje potom razvija, a piše ih hronološki, kao dete, kako je rekao, od početka ka kraju. Takođe, voli slobodu koju mu nudi pisanje knjiga za razliku od pisanja scenarija koji nastaju po određenim pravilima. Saznali smo da je njegovo pravo zanimanje zapravo – dramaturg, a da je škola filma u Danskoj, koju je nekoliko puta lakonski pomenuo, koju je završio, ista ona s koje je izašao jedan Fon Trir. U njegove scenarističke sposobnosti publika je imala prilike da se uveri na kraju večeri kada je prikazan kratki film „United We Stand“. Demistifikujući svaki segment svog života i dela, ovaj biciklista, otac trojice sinova, i sam sin i brat, kako stoji na njegovom Tviteru, pisac „Volvo Kamiona“, „Muleja“, „Mirnih dana u Miksing Partu“, isti je odnos pokazao i prema sopstvenoj književnosti za decu, kojom se takođe bavi, kao i prema istraživanju Šekspirovih dela.

I. Matijević (Izvor: Danas.rs)