Bečko uigravanje pred nastup u Lajpcigu: Elena Mesner i Srđan Tešin na štandu. Bečki sajam knjiga, u ambijentu parka i čuvenog panoramskog točka Pratera, iako skromnijeg obima od beogradskog, imponuje po obilju književnih događaja rasutih po celom Beču – preko tri stotine, kojima se, u prednovogodišnjoj atmosferi skreće pozornost na knjige i pisce ne samo nemačkog govornog područja.

Osim prisustva na zvaničnom srpskom štandu (u organizaciji Ministarstva kulture i Privredne komore Srbije), ubedljivo najlepšeg i već proverenog dizajna, članovi srpske delegacije – Dragan Velikić, Zoran Ćirić, Vojislav Karanović, kao i dr Đorđe Kostić (ispred novoosnovanog srpsko-austrijskog društva „Feliks Kanic”, koje je na drugom štandu predstavilo i izložbu o ovomaustrijskom putopiscu), Sreten Ugričić, Srđan V.Tešin, Barbi Marković i Dragana Mladenović. Pojedini autori su, osim učešća na književnoj večeri u kafeu „Lokativ”, imali susrete sa publikom i na sajamskom forumu (Ugričić), na čitanju poezije u Folksbine (Dragana Mladenović), te na prevodilačkoj radionici i susretu s izdavačima u organizaciji „Tradukija”, i na tribini o prevođenju literatura malih jezika na slavističkom seminaru Bečkog univerziteta (Ćirić, Mladenović, Ugričić, Karanović).

Ovog novembra, baš kao i proletos u Lajpcigu, upadljivo je prisustvo pisaca iz „jugoistočne Evrope” (ova kovanica u rečniku nove ujedinjene Evrope, izgleda, deluje integrativnije od prideva „balkanski”). Na krhotinama berlinskog zida, i raspada Jugoslavije, kojem je u izvesnom smislu kumovao i Zapad, posredstvom istog Zapada, sada se grade nove kulturne veze na tom tlu.

Sva ta događanja samo su manifestni deo sve življe „kulturne diplomatije”, pored ostalog, i između Srbije i zemalja Evrope, pre svih, Nemačke i Austrije. Novoustanovljena saradnja podrazumeva ne samo sajamska predstavljanja, čiji će vrhunac biti „Srbija, zemlja u fokusu Lajpciškog sajma”, već učestaliju razmenu: pisaca, knjiga, umetnika, prevodilaca, studenata, akademskih naučnih radnika i sl.

Zanimljivo je da je deo inicijativa potekao od strane „evropskih partnera”, kao i da je najveći deo projekata kulturne razmene fokusiran na interkulturnu saradnju grupe zemalja nemačkog govornog područja sa zemljama celog regiona jugoistočne Evrope i njihovo uzajamno kulturno približavanje. Ovo pregrupisavanje nije rezultat samo racionalizacije zbog krize, čini se, već i deo strategije kulturnog povezivanja EU sa onim zemljama bivšeg istočnog bloka koje će koliko sutra postati deo ujedinjene Evrope.

To nam je potvrdio i Jakub Forst Batalja, diplomata od iskustva, koji u Austrijskom ministarstvu spoljnih poslova brine upravo o kulturnom sponama sa zemljama bivše Jugoslavije i Balkana. U kratkom susretu na prijemu u Ambasadi Srbije u Beču, Batalja za „Politiku” kaže da je njegovo ministarstvo fokusirano na Balkan kroz nekoliko inicijativa, poput one prevodilačke, „Traduki”:

– Drugi vid je razmena umetnika, filmskih, pozorišnih stvaralaca, u planu je zajednička saradnja naših i umetnika iz vaše zemlje na nekoliko projekata. Pokrenuli smo dramski konkurs i svake godine dramski autor iz jedne od zemalja jugoistočnog regiona dobija nagradu, njegova drama se prevodi i izvodi u pozorištu. Dva puta smo u Srbiji organizovali izložbe o Uneskovom kulturnom nasleđu, u saradnji sa Ministarstvom kulture. Cilj je da prikažemo bogatstvo tradicije i kulturnog blaga regiona Balkana.

Na naše pitanje šta očekuje od partnera u vladama regiona, dodaje da ima mnogo načina da se kulturna razmena unapredi. Kroz bibliotečku razmenu, stvaranje boljih uslova prodaje knjiga u regionu između susednih zemalja.

– Mi to podržavamo, ali i vlade u regionu mogle bi, sa svoje strane, više da takvu razmenu podrže. Vidimo napredak u uzajamnom razumevanju, na primer, između Srbije i Hrvatske, i srećni smo zbog toga jer je to znak stabilizacije u regionu i korak napred ka integraciji ovog dela u Evropsku uniju. Te zemlje, pre ili kasnije, biće članice Evropske unije. I Austrija, kao vaš najbliži sused, geografski,a da ne govorimo o kulturi i tradiciji koje nas povezuju, mora u tome da pomogne. EU je i mirovni projekat, i ekonomski, usmeren ka blagostanju i demokratiji. Tome svaka zemlja treba da doprinese, takođe i Srbija, za koju očekujemo da će biti u stanju da se priključi EU u ne tako dalekoj budućnosti, pre ili kasnije – kaže Batalja.

Inicijativa „Traduki” je, inače, evropska mreža za književnost i prevođenje. Osnovana je 2006.od strane Ministarstva spoljnih poslova Austrije i Nemačke, Švajcarskog umetničkog saveta „Pro Helvecija” austrijskog Kultur kontakta, Gete instituta i fondacije S.Fišer, a nedavno se priključila slovenačka književna agencija JAK.

– „Traduki” je usmerenna prevođenje savremene literature sa jezika zemalja bivše Jugoslavije, Albanije, Rumunije, Bugarske, na nemački i obrnuto, saznajemo od predstavnice Tradukija, Antje Kontjus, upravnice fondacije S. Fišer, koja ističe uspešnu saradnju sa Ministarstvom kulture Srbije. Jer, „Traduki” želi da u svoje projekte uključi partnere iz zemalja na koje je usmerila svoje aktivnosti, jer ne želi da to radisamo sa „nemačke tačke gledišta”. Antje Kontjus naročito naglašava drugi važan cilj „Tradukija” – pospešivanje međuregionalne saradnje u prevođenju dela savremene književnosti –sa srpskog na bugarski, sa slovenačkog na albanski, sa bugarskog na rumunski, i tako redom. Očekuju, kaže, pomoć ministarstava kultura iz ovih zemalja, „da ’Traduki’, formiran s idejom da se bavi regionom zapadnog Balkana, postane projekat samog regiona”.

– Razumeli smo da je u trenutku nastajanja projekta bila potrebna inicijativa spolja da se te veze ponovo pokrenu, ali, vreme prolazi, ljudi se sreću, i imamo zadovoljstvo da u prevodilačkim radionicama zajedno učestvuju albanski prevodioci i srpski, imamo i rezidencijalni boravak u Hrvatskoj gde se hrvatski,srpski, bosanski prevodioci sreću prvi put posle rata, kao i u Sarajevu.

Na pitanje o sumi koju „Traduki” izdvaja za ove projekte, Antje Kontjus otkriva da je za projekte vezane za Srbiju 2011, „Traduki” obezbedio više od 120.000 evra.

„Insistiramo, jako nam je važno da ta saradnja bude transparentna, a toga nema ukoliko partneri nešto kriju”. Što više nije slučaj, bar kad je u pitanju Srbija, pojašnjava.

Spisak je otvoren i za dela iz oblasti teorije i humanističkih nauka, dela za decu i mlade, poeziju. „Traduki” je za tri godine podržao novcem prevođenje oko 300 naslova,saznajemo od Ajlin Riger, koordinatorke programa „Traduki”. Izdavači iprevodioci prilikom apliciranja sami predlažu naslove, pošto oni sami najbolje znaju šta je za njih važno. „Polazeći od te razmene, dolazi se do mnogih drugih ideja o međusobnom predstavljanju autora i knjiga u zemljama regiona. Mi plaćamo autorska prava i prevodioce, dajemo veoma dobre honorare da bismo imali prvorazredne prevode. Izdavači kojima smo pomogli bili su veoma srećni, jer niko nije mogao da očekuje da bi neko podržao prevođenje književnosti između Rumunije i Bugarske, Slovenije i Albanije, Srbije, Bosne,itd.”

Primera radi, pomenimo neke od podržanih prevoda: Mirko Kovač, „Grad u zrcalu”, na albanski, na koji su prevedena i dela Kafke, dok je Ismail Kadare posredstvom „Tradukija” preveden na rumunski, Pekićev „Čovek koji je jeo smrt” preveden je na bugarski, kao i priče Mihajla Pantića „Ako je to ljubav” i „Kandže” Marka Vidojkovića”, „Ekaterini” Marije Knežević na nemački, a u planu je, pored ostalog, da prevod „Koma” Srđana Valjarevića bude objavljen u Albaniji a „Ruski prozor” Dragana Velikića na albanskom u Prištini, „Sudbina i komentari” Radoslava Petkovića i „Milenijum u Beogradu” V. Pištala na bugarskom…

izvor: Kulturni dodatak, Politika

Vesna Roganović

objavljeno: 04.12.2010.