Tih tužnih dana bližnji i prijatelji Ahmaduline ne jednom su podsećali na posebnu ljubav koju je pesnikinja gajila prema Gruziji.Ona je prevodila gruzijske pesnike i posvetila toj zemlji mnogo svojih stihova.Posle njenog učešća u samoizdatu „MetrOpolisa „ jedno vreme su prestali da je objavljuju u Rusiji , a u časopisu „Književna Gruzija „ iz Tbilisija su joj u tim složenim vremenima štampali pesme i podržavali je materijalno dobrim honorarima.
„Gruzija je bila neodvojivi deo Belinog bića . Sa svojom lakom rukom ona je postala i neodvojivi deo moje ličnosti i mnogih naših prijatelja .U toko jedne godine mi smo po tri –četiri puta leteli u Moskvu , ponekad službeno, ali češće u posetu prijateljima,“priča Belin muž, slikar Boris Meserer.
Pisac Jevgenij Popov dodaje kako je“ duhovna veza dobila i praktično značenje pošto je upravo u Gruziji krštena Belina kćerka Liza.
Gruzijski pesnik Džansung Čarkviani izgovorio je svoje tužne , ali svetle reči o velikoj poetesi na gruzijskom jeziku čiju je melodiku osećala i upijala poetesa Bela Ahatova.
“Ja sam izgubio svog voljenog prijatelja , a Gruzija je ostala bez svoje kćerke. Bela je volela Gruziju isto kao i Rusiju. Bela je sama bila ljubav. Takvu ličnost u svom životu više neću sresti. Ona je otišla od nas, ali je ona stalno ovde,” kazao je Čarkviani.
Govoreći o veličini i svojeobraznosti ličnosti Ahmaduline, glavni urednik časopisa “Književa Gruzija “Zaza Abzaianidze je primetio da se na lik Bele Ahmadulene adekvatno može primeniti Bodlerova misao “suvišno je bilo neophodno “. On je svoja sećanja na veliku poetesu završio rečima: ”Dobijao se utisak da ona nije živela, nego gorela. Preterivala je u gestu, u ritmu života, u nemilosrdnom odnosu prema samoj sebi, u neograničenoj energetici- i ta suvišnost je bila nepohodna “. Kako je zapazio Jevgenij Popov, Belu smo zapamtili kao osobu bez opterćenja i izveštačenosti, takav je ona iskreni čovek bila.
Čuveni fotograf Jurij Rost , autor poznatih fotoportreta Ahmaduline se seća kako su krajem 80-ih godina svim popularnim pesnicima vlasti u Gruziji darivali placeve na obali Crnog mora , a Bela je odbila taj poklon sa obrazloženjem: “Šta će mi to parče zemlje u Gruziji, kad je ona cela u mom srcu.”
Glavna urednica ruskog književnog časopisa “Oktobar”, Irina Bermetova je podsetila da je Bela Ahmadulina bila veoma slobodna, odrešita , hrabra i oštroumna žena. ”Sećam se kako smo jednom zajedno letovali u Picundi. Mene je tada zadivilo kako lepo, živahno Bela pliva.I sad mi se čini kako je ona divno otplivala od nas,” kazala je Bermetova.
Učesnici videomosta i sa gruzijske i ruske strane su se složili da Ahmadulina ima ogromni značaj za razvoj dveju kultura ,veliku ulogu u njihovoj uzajamnosti i prožimanju. Zato je Irina Bermetova i predložila da se osnuje fond koji će nositi ime Bele Ahmaduline koji bi se finansirao od prevoda gruzijskih pesnika na ruski jezik i ruskih na gruzijski.
Piše: Branko Rakočević
knjizevnost.org
