Kritika takođe ističe da su Tešinovi Marsovci naše ogledalo i sud o nama, farsično smešni i utoliko strašniji, a govoreći za „Blic“ o motivima da knjizi da naslov „Ispod crte“ autor kaže: „U tim pričama bavim se tranzicionim gubitnicima, onim ljudima koji u ovom surovom svetu, ma koliko se trudili da budu pošteni i vredni i dobri, uvek ostaju ispod crte. Što više slede moralna načela, to gore po njih. Pratim život jednog para, nazovimo ih intelektualcima, novinarke i profesora veronauke. Njihov život direktno oblikuju okolnosti koje su nenormalne, apsurdne, groteskne…”

U osvrtu na indikativan naziv predgrađa – Mars – Tešin napominje da je u žargonu korišćenje termina „Marsovac“ ukazivalo na pitanje normalnosti i nenormalnosti, i dodaje: „Biti ispod crte zapravo znači ostati normalan. Oni koji su uspeli u životu, od tajkuna pa na dalje, zapravo nisu normalni iako hoće da svoje kriterijume nametnu kao normalnost. Knjiga nema hepiend jer oni koji su normalni, a postadoše Marsovci, šta god da rade izađe naopako“.

Kritika kaže da su Tešinove priče duhovite a on veli da je knjiga, gledano iz ugla žanra, isto kao i život koji živimo – tragikomedija

(Blic)