Džejnin život je bio relativno dosadan, bez nekih posebnih događaja. Godine 1801. njena porodica se seli u Bat a život u Batu vidljivo je uticao na njena kasnija dela. Godine 1802. Džejn dobija bračnu ponudu od bogatog ali i „krupnog i nezgrapnog“ čoveka pod imenom Haris Big-Vider koji je bio šest godina mlađi od nje. Takav brak bi joj osigurao budućnost i oslobodio je epiteta „usedelice“ koja se mora osloniti na svoju porodicu. Džejn je pristala ali se uskoro predomislila pošto nije volela svog budućeg supruga.
Posle smrti oca 1805. godine, Džejn, njena majka i sestra preselile su se u Sauthempton kod brata Fransisa i njegove porodice gde su živeli četiri godine, dok se 1809. nisu preselili u Čoton gde su jedno vreme živeli na imanju njenog brata. Ta kuća je danas muzej i otvorena je za javnost.
U Čotonu je Džejn mirno živela sa svojom porodicom. 1816. godine njeno zdravlje se narušilo. Danas se misli da je imala Adisonovu bolest, čiji je uzrok bio nepoznat. Bolest se povremeno smirivala da bi se 1817. godine pogoršala u toj meri da je Džejn morala otputovati u Vinčester. Tu je i umrla dva meseca kasnije (18. jula 1817.) a sahranjena je u Vinčesterskoj katedrali.
Džejn je svoja dela objavljivala anonimno. Njeni romani su doživeli velik uspeh, ali je njena anonimnost onemogućavala da se kreće u etabliranim književnim krugovima. Iako su sva njena dela bila ljubavni romani, pisani pod uticajem romantizma u engleskoj književnosti, Džejn nije bila romantičar. U njenim romanima snažne emocije uglavnom donose nevolje pri čemu suzdržana i čedna mlada devojka pre nalazi sreću nego ona koja beži sa voljenim.
Njen posmrtno objavljen roman „Nortangerska opatija“ je satira na gotičke romane En Radklif, ali je Džejn najpoznatija po svojim ranijim delima koja su najčešće bila u formi društveno kritičkih komedija karaktera. Ta dela, a posebno „Ema“, često su citirana zbog savršenosti forme, dok današnji kritičari pokušavaju pronaći nova značenja u Džejninim oštroumnim komentarima o bezizlaznom životu čednih neudatih žena sa kraja 18. i početka 19. veka.
Romani:
Razum i osećajnost 1811.
Gordost i predrasude 1813.
Mensfild Park 1814.
Ema 1815.
Nortangerska opatija 1818. p. m.
Pod tuđim uticajem 1818. p. m.
U popularnoj kulturi dela Džejn Ostin često su ekranizovana kao filmovi i televizijske serije, sa različitim stepenom vernosti originalnom delu.
(Vikipedija)
