Жири за књижевну награду „Милан Богдановић”, коју Културно-просветна заједница Србије додељује за најбољу књижевну критику домаће књиге објављену у листовима, на радију и телевизији у Републици Србији, већином гласова одлучио је да награду за 2009. годину добије Зоран Богнар за текст „Реквијем за Исидору”, објављен у Културном додатку листа „Политика”, 15. новембра 2008 (о књизи Лауре Барне „Моја последња главобоља”, Завод за уџбенике, Београд, 2008), а награду за 2010. годину додели Јасмини Врбавац за текст „Потрага за смислом”, објављен у дневној рубрици Култура у листу „Политика”, 11. фебруара 2009. (о књизи Светислава Басаре „Дневник Марте Коен”, Графички атеље „Дерета”, Београд, 2008).

Жири је радио у саставу: Бојана Стојановић Пантовић (председница), Милица Јефтимијевић Лилић, Стојан Ђорђић, Петар Арбутина и Мићо Цвијетић.

Одлуку жирија саопштила је Бојана Стојановић Пантовић, а о награђеним критичарима говорили су Милица Јефтимијевић Лилић и Петар В. Арбутина.

У изјави за наш лист, Зоран Богнар (1965) каже: „Са „Политиком” имам дивну сарадњу још од 1992. године.

Писао сам за Културни додатак „Политике” у неколико наврата: каткад су то били критички прикази књига и домаћих и страних писаца, каткад есеји поводом јубилеја неког писца, а имао сам крајем деведесетих у истом том додатку и своју колумну „Ејдетске слике”.

Сарадња са „Политиком” је од првог дана била двосмерна, јер је и „Политика” мене подржавала. Кад год би ми изашла нова књига – дата је вест, објављен је приказ. Кад год би добио неку награду за свој рад објавили би моју беседу са уручења или урадили пригодни интервју. Године 1993. проглашен сам за најуспешнијег младог писца. Иако сам својевремено писао и за културне додатке „Борбе” и новосадског „Дневника”, веома ми је драго што сам награду „Милан Богдановић” добио баш за текст који је објављен у Културном додатку „Политике”.

И Јасмина Врбавац (1965), годинама је везана за „Политику”. Наш лист је куповао и читао још њен деда, традиција се наставља све до данас. У „Политици” пише књижевну критику последње три године. То сматра престижним, јер није исто објавити текст у „Политици” или неком другом гласилу.

Посебно јој је драго што је награду „Милан Богдановић” добила управо за текст објављен у „Политици”, за књигу која је одлична, коју је написао писац кога воли и који јој је веома драг.

Све су гласнији коментари, додаје, да су и књижевност и књижевна критика у кризи. Сведоци смо да се пише и објављује више него икада, да смо на ивици да хиперпродукција угуши књижевност и, нема сумње, да су књижевни критичари данас неопходни као путоказ и усмерење.

(Политика)