Izložba se, igrom slučaja, poklopila sa turnejom legendarnog umetnika Marka Brecelja koju on posvećuje takođe u čast svog Saše Markovića Mikroba, a u sklopu ove male svečanosti, održaće jedan akustičan koncert u NRBG Klubu. Ceo ovaj događaj će putem video signala na iternetu na adresi www.live-e.tv moći da prate i slušaoci Novog Radio Beograda koji ne budu bili prisutni na otvaranju. Ulaz na izložbu je besplatan.
U čast Saše Markovića Mikroba, multimedijalnog umetnika iz Beograda, laka mu zemlja.
Moja muzika
Bilo mi je devet godina kad sam nabavio prvu singl-ploču. Od tog vremena, kroz ruke mi je prošlo na hiljade vinila, kaseta i CD-a. Pre nekoliko godina, Beograd su preplavili rezači CD-a. Stvorili su se uslovi da se praktično besplatno kolekcionira muzika. Ko još mari za zaštitu intelektualne svojine, tu licemernu strategiju bogatih? Nego, narezuj, kopiraj, prži!
Kopiranje muzike je dalo svojevrstan potstrek mom društvenom životu. Sastanci sa diskofilima na ‘Berzi ploča’ nedeljom ispred SKC-a, kućne posete – dobar sam čovek i imam mnogo CD-a i dođem kod takođe dobrog čoveka koji takođe ima mnogo CD-a, popije se koje piće i zamezi, upitamo se za zdravlje, kad ono, hokus-pokus, već je narezano desetak komada!
Praksa kopiranja muzike je ovde toliko uzela maha da svi mogu imati sve i to besplatno. Dobro umrežen ljubitelj muzik (taj sam!), ako okrene tri broja telefona u gradu, može pronaći svako izdanje. Audiofilski Beograd je svetski grad i pored preovlađujućeg siromaštva i relativne izolovanosti. Kampanja protiv piraterije samo pogoduje ovom procesu. Slažem se sa našom državom da treba goniti pirate koji štampaju tiraže. Njihovi katalozi redovno odslikavaju loš ukus, kvalitet proizvoda je najčešće slab… I nikako ne treba zaboraviti borbu protiv nakazne nemani kapitalizma. Piraterija jeste kapitalizam i zato je treba suzbijati. Sasvim druga priča su katalozi kolekcionara, tokom dugog vremena brižljivo, sa ljubavlju prikupljane hiljade, često nepoznatih naslova. Katalozi kruže mrežom kao voda u prirodi. Zaustaviti tu cirkulaciju jednako je zaustavljanju života! To je ljubav! To je sloboda! To je poezija!
Ali vratimo se mojoj kolekciji. Od kada narezujem CD-e ja ih sam opremam ručno pravljenim omotima. Zašto? Zato što taj postupak prirodno sledi iz kopiranja muzike. Eh, da sam muzičar, pa da te snimke usput još preradim i sebi prilagodim! Takođe, prelaskom muzike sa vinila na CD, umetnost omota za ploče je nazadovala. Smanjeni format, plastična kutija između slike i oka kao kakav gadni kondom, upotreba digitalne slike po svaku cenu, šta god, tek, malo je dobrih omota, mnogo manje nego ‘50-ih, ‘60-ih i ‘70-ih.
Brzo radim. Donesem kući novi CD i dok muzika odsvira – omot je završen. Desi se da me muzika (ili likovna ideja) ponese pa puštam album nekoliko puta za redom sve dok ne dovršim omot.
Često su to sličice isečene iz novina ili skinute sa mreže. Nekada su to kolaži, a najčešće su rukom slikani omoti. Akrilik je tehnika. Uvek pravim prednji omot, neki put i zadnju stranu sa spiskom pesama i generalijama, mada tekstualni deo često skidam sa neta, štampam i kaširam na poleđinu slike. Obavezna je slika na samom CD-u. Slikam je na nalepnici za CD. Postoji i CD na kom se može slikati direktno.
U ovom trenutku, u mojoj kolekciji se nalazi oko šest stotina rukom rađenih omota.
U više navrata sam dobijao porudžbine od prijatelja diskofila da opremim njihove rezance. Saradnju sam uvek sa veseljem prihvatao.
