Ova izložba priređena pod nazivom „Čista lepota“ (Pure Beauty) najkrupnija je u celoj stvarlačkoj karijera umetnika, a naziv je dobila po jednom radu iz ranijeg perioda majstora, na kojemu je na čistoj hartiji bilo napisano Pure Beauty. Dok traje izložba, u Metroplotienu se paralelno održavaju i prateće manifestacije kao što su tribine i predavanja, a prikazuje se i dokumentarni film posvećen osobenom likovnom traganju Džona Baldesaira u svim njegovim slikarskim fazama.
Na leto iduće godine jedan od osnivača pop-arta navršiće 80 godina života. Tim povodom on je čvrsto obećao da neće više raditi dosadne slike. Vedrog duha, slikar je teškoće stvaralačkog postupka preobratio u šaljive poruke. Karakteristika njegovog likovnog postupka je što je u svim etapama kombinovao sliku sa tekstom, pa je te kombinacije redovno dopunjavao klišejima filma i reklame.
To su bile paradoksalne i ironične kompozicije koje su odlikovale njegovo slikarstvo šezdesetih godina kojima je on obeležio hipi period. Specifičan stil konceptualista bio je prepoznatljiv po korišćenju kalambura na osnovu obazaca masovne kulture. “Sve je očišćeno sa tih slika osim umetnosti, nikakve ideje nisu u njima ostale“, na sebi svojstven, ironičan način je Baldesari, koje je sve svoje slike na platnu „uramljivao“ tekstualnom zaštitom, objašnjavao svoju likovnu poetiku. On je 1970. godine spalio sve svoje slike nastale u periodu od 1953-1 966.
“Ako bih naišao na neku sliku koja mi se sviđa, ja se onda ne bih ni bavio likovnom umetnošću“, rekao je on jednom prilikom. Odgovarajući svom ocu o komercijalnoj strani slikarskog uspeh, jedan od utemeljivača pop-arta je sastavio uputstvo sledeće sadržine: “Savetujem slikarima koji nameravaju da prodaju svoje slike da slikaju stelarnike, svetlucave madone s mladencima, pejzaže i cveće“.
Osamdesetih godina počeo je da radi slike bez teksta, a usavršio je poseban likovno-tehnički postupak upotrebe kolor filma u fototehnici kako bi obezličio objekat slike. Prošle godine na Venecijanskom bijenalu dobio je nagradu za doprinos razvoju slikarstva.
Piše: Branko Rakoćević
