Адаптатор и и редитељ је Владимиру Зорићу који је имао примарно тежак задатак да из великог стваралачког опуса Весне Парун издвоји најадекватнија песничка остварења и од њих формира драмска догађања са лирском основом. Успевши да изнађе најпрепознатљивије песме ове списатељице, Зорић је оформио пројекат интегралне садржине у којем се фундаменталан акценат ставља на оно што је најплеменитије и најелементарније осећање – љубав између човека и жене. Да би што снажније пиктурално обојио аутобиографско и богато емотивно и створио сценска збивања редитељ је у интерпретацију укључио чак четири глумице које оваплоћују ауторку, остваривши на тај начин и хетерогеност у говору и изразу актера.

Оне све време облећу, попут пчела око поленовог праха, покрај имагинарног мушког лика засипајући га речима дивљења, топле осећајности, најлепших емоција, формирајући блистави прстен љубави и дижући га на пијадестал апоетозе као симбол плодности и новог живота.Збивања су још више атрактивна самим тим што је обожавани мушкарац превасходно индолентан и миран, упркос свим спољним иритацијама којима је изложен.
У скромној сценографији овог дела камерног типа, чији је аутор такође Владимир Зорић, улоге су с много жара, дајући све од себе, одиграли млади глумци Александра Вељковић, Нина Лазаревић, Јелена Асановић, Јована Божић и Марко Ђекић, што нам даје веру да ће и једно тек рођено позориште још дуго и успешно трајати на нашим просторима.