Protokol o saradnji ovih institucija podrazumeva i akciju Knjiga za sve kojom će se od istaknutih ličnosti prikupljati knjige iz ličnih biblioteka, one koje su oni voljni da poklone i koje bi preporučili za čitanje. Cilj ove saradnje je staranje o valjanosti jezika u sopstvenom medijskom prostoru. Profesor Filološkog fakulteta, Ljubiša Rajić, sa katedre za skandinavistiku, misli da srpski jezik nije ugrožen, on se razvija sa novim civilizacijskim dostignućima, ali problem predstavljamo mi, koji se tim jezikom služimo.
– Nije jezik u problemu, on je takav kakav je. Menja se, obogaćuje uplivom novih, stranih reči ili izraza nastalih zbog novih tehnologija. Problem smo mi, govornici, zbog lošeg osnovnog obrazovanja, zbog sve prisutnije nepismenosti, a naročito funkcionalne nepismenosti. Fond reči koje su u upotrebi, drastično je osiromašen – kaže Rajić za Danas.
Kao primer, on navodi studente koji ne umeju formalno da se obrate, da napišu molbu, svoje razmišljanje o bilo kojoj stvari, a da to bude sadržajno.
Na pitanje, da li bi iz svoje biblioteke izdvojio neku knjigu kao poklon onima koji ne mogu da je priušte, kaže da svake godine, dopisujući poglavlja svog udžbenika na fakultetu, studentima obavezno preda besplatan primerak na disku. Osim toga, Rajić se zalaže da Filološki fakultet bude darodavac knjiga, budući da je ustanova dužna da brine o jeziku.
U elektronskoj eri, sve češće se dovodi u pitanje opstanak knjige i udžbenika, kao nedostižno sporih medija. Polemike su se vodile i na forumima minulog Sajma knjiga u Beogradu, u kojoj meri i na koji način oni treba da promene svoju prirodu i prilagode se nastupajućim „google generacijama“.
– Knjiga nije bitno promenila svoju ulogu. Ona će uvek biti stabilan izvor znanja ako je u pitanju udžbenik, izvor lepote i zadovoljstva ako se radi o lepoj književnosti. Ipak, ugrožena je Internetom koji, zbog brzine i dostupnosti, čini ozbiljnu konkurenciju nudeći „jezivo“ veliki broj informacija. Ono što tek stasali korisnici istog ne znaju jeste neproverenost, nekritičnost i nepotpunost informacija koje su dostupne pretraživanjem mreže – smatra Rajić.
Prema novijem istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava Novosti iz prošlosti, i pored sve dostupnijih informacija vlada neznanje o prošlosti sopstvene zemlje, grada, neposredne okoline i potpuno pogrešno poimanje istorije.
Obavezni rečnici i enciklopedije
– Naši građani su funkcionalno nepismeni i takvih je sve više. Ustanove poput biblioteka i škola obavezno moraju da imaju jednotomne rečnike srpskog jezika, istorijske čitanke, ali i nove enciklopedije, budući da ni Britanika više nije apsolutni autoritet – naglašava Ljubiša Rajić.
Moje knjige
Profesor Ljubiša Rajić kaže da se u novije vreme najčešće, osim stručnom literaturom, bavi istorijskim knjigama pa, između ostalih, preporučuje Male istorije Petera Englunda, Ulje na vodi i Asfalt i kaldrma Dubravke Stojanović kao i knjigu Bazari i bulevari Nataše Mišković. Preporučuje Borisa Dežulovića i Predraga Lucića kao neispolitizovane autore koji promovišu ono što je vredno i oštro kritikuju društvene anomalije. Uvek bi se vratio i rado preporučio knjigu Sofijin svet Justejna Gordera za koju kaže da je najbolji uvod u istoriju filozofije, možda bolji od onog je u udžbenicima. „Bar nije dosadna“, dodaje Rajić.
