0

Добро неухватљиво, а зло увек на челу

– Стално се питам, где је нестало оно елементарно добро у човеку, зашто је оно данас тако неухватљиво, готово нестварно, зашто зло мора увек да нас окружује толико да смо се навикли на њега и да нам је оно у неком смислу „нормално“, толико да о њему почињемо да размишљамо као добру. Добро је сила која је у последње време готово потпуно пасивна, само је зло активно. Поново гласно изговарам Булгаковљеве речи, ако доброта и зло иду заједно, зашто је зло увек то које је на челу, које води? Ако је потребно исто труда за добро колико и за зло, зашто се онда само не трудимо око добра? Па добро је у свима нама есенцијално, сви говоримо о њему, жудимо за њим – речи су редитеља ове представе Шандора Ласла.

– Можда је проблем у томе што смо остављени сами да тражимо одговоре на ова питања, потпуно смо се изгубили али ова представа није у толикој мери прича о злу и злом Воланду који се испоставља као једини партнер у животу…. Човек није довољно зрео, некако му је прерано пуштена рука… И можда је ова представа неки мој удео у бољем разумевању света, да би он постао подношљивији.

По речима Кате Ђармати, ова представа говори о нашем моралном стању, које је произвело време у којем се све лако купи и све исто тако лако прода, а искреност и добре особине нестају.
– Маргарита је једина добра душа, и љубав је једино та која може да се заложи за добро. За доброту вреди продати душу. Љубав је, дакле, једина нада, али не у оном романтичном смислу, тога нема код Булгакова. Човек мора да греши, безгрешност не постоји и грех се може опростити, каже Христ, али исто тако постоји и доброта. Зло и добро су неодвојиви, као светлост и тама, увек следе једно друго. У том настојању да се буде добар и да се дотакне лепота, страх је највећи грех, а праштање највећа људска врлина – примећује Ката Ђармати.

У “Мајстору и Маргарити” игра 22 глумца овог позоришта, као и гости из Суботице. У улози Воланда је Арон Балаж, Азазело је Габор Понго, Коровјев је Тамаш Хајду, Бехемот је Ливиа Банка, Хела је Мелинда Јашков, Мајстор / Јешуа је Ервин Палфи (гост из Суботице ), Маргарита је Агота Силађи (нови члан ансамбла Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз из Темишвара), Бездомни / Леви Матеј је Иштван Кереши, Наташа је Емина Елор, Пилат / Лекар је Атила Мађар, а у осталим улогама су Атила Гириц, Ференц Петер (гост из Суботице), Тамаш Варга, Золтан Ширмер, Даниел Хуста, Атила Немет, Агота Ференц, Ирен Абрахам, Габриела Црнковић, Терезиа Фигура, Атила Барат (к.г.) и Ђерђ Вираг (к.г.).

Кореограф је Лиана Јанку, костимограф је Ђерђ Чик, уједно и аутор сценографије у којој су се нашли и новинари, изненађени ротацијом трибина која гледаоцима омогућује праћење представе на две стране сале. То је и разлог због којег симултани превод није титлован, већ се прати преко слушалица.

(Дневник)

Objavljeno u: Vijesti

Spremi

Komentariši

Submit Comment
© Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |