Svaki put kada se pojavi neki zbornik dela uz naglašenu polnu ili rasnu odrednicu, dolazi u opasnost da se protumači na jeftin, jednodimenzionalan, dnevnopolitički korektan način; kao nešto što jedino postoji ne bi li se predstavila dela koja sama po sebi ne bi zavredela pažnje da autori nisu pripadnici određene grupacije. U slučaju Ženskog stripa na Balkanu, strip antologije u izdanju zagrebačke Fibre, to ni najmanje nije slučaj.
Reč je – upravo suprotno – o delima autorki koje su se do te mere nametnule raznolikošću i kvalitetom da su jedno ovakvo veličanstveno izdanje posvećeno njihovim najboljim stripovima učinile neminovnošću. Ključni aspekt ovog izdanja nije u tome što pruža ovdašnjim stripadžijkama prostora da svoja dela objave, već u tome što njihova već postojeća dela izvlači iz podzemlja strip fanzina i časopisa i prezentuje u formi koja im omogućava zastupljenost u glavnom toku umetnosti i skreće pažnju na njih i delu čitalaštva koje ne prati strip periodiku.
Na stranicama ove antologijske riznice blaga regionalnog stripa, mesto je našlo nekoliko desetina stripova, iz olovke – i tuša – dvadesetčetiri autorke iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije i Bugarske. Ako se pitate koliko su ovde predstavljene autorke stilski i sadržinski unifikovane pod kišobranom ženskog stripa, najkraći odgovor je – nisu. Možda i glavna zanimljivost ove kolekcije jeste u tome što su gotovo sve do poslednje autorke ovde predstavljene iskoristile medijum stripa za izražavanje potpuno sopstvenih, unikatnih autorskih vizija i senzibiliteta. Jedina njihova zajednička osobina mogla bi biti izvesna introspektivnost, fokus na predstavljanju unutrašnjeg doživljaja svojih protagonista, ali prizme njihovih sagledavanja toliko su različite da prkose bilo kakvom grupisanju i simplifikovanju. Pošto je – kao sreća u nesreći – domaća strip scena već decenijama u fazi formiranja, balkanske autorke nisu imale tržišne zahteve kojima treba odgovoriti, već su pisale i crtale svoje stripove bez presije komercijalnih očekivanja, ponekad čak i bez sigurnosti da će oni ikada i biti objavljeni. Zaklonjene od mejnstrima, oslobođene svih stega i praktično u ilegali ove autorke napravile su neke od najboljih stripova ikada stvorenih na ovim prostorima.
Kao i svaka druga antologija, i Ženski strip na Balkanu varira u kvalitetu od stripa do stripa, ali je sveukupan utisak vrlo pozitivan. Bilo da se radi o bukovskijanski košmarnom paklu urbanog života Nine Bunjevac, razigranom i detinjastom poletu Maje Veselinović, emotivno-dokumentarnom impresionizmu Helene Klakočar, poetskom ekspresionizmu Dunje Janković ili beskrajno idiosinkratički duhovitim antropomorfnim kučkama i vukovima Sonje Gašperov, sasvim je jasno da su posredi brilijantni primerci sekvencijalne umetnosti. Mnoge od ovih autorki već su objavljivane i neretko nagrađivane u inostranstvu – izdvojimo ovde nagradu za najbolji strani strip dodeljen Nemirnom moru Helene Klakočar na festivalu u Angulemu – a mnoge od njih su,pak, zahvaljujući neisplativosti stripa, svoje karijere gradile na srodnim poljima slikarstva, dizajna ili animacije, gde su takođe ostvarile velike uspehe. Kada imamo u vidu da se u ovoj antologiji nalaze najbolja dela autorki u rasponu od Magde Dulčić-Todorovski, prve prave ženske zvezde domaćeg umetničkog stripa, pa sve do hipertalentovane dvadesetogodišnjakinje Sare Divjak, najmlađe učesnice ovog projekta, postaje jasno da je ovo Fibrino izdanje ultimativni pregled ženskog doprinosa strip umetnosti na ovim prostorima.
Predstavljeni na ovakav način, ovi stripovi slikaju prelepu sliku bezmalo neizmernih dometa samoniklih umetnosti nekih nadasve šarmantnih, luckastih, zanimljivih i talentovanih dama, koje ne samo da su uspele da se izbore za svoj prostor u jednoj ipak tradicionalno momačkoj umetnosti, već i svojim delima zavredele ovakvu monografiju koja se bez ikakve rezerve mora okarakterisati kao jedno od najznačajnijih strip izdanja ikada napravljenih na ovim prostorima.
(Politika)
