Повод за овај несвакидашњи догађај је обележавање 20 година од смрти Васка Попе, једног од најпознатијих наших песника, који је заједно са М. Павловићем, начинио прокрет у развоју српске поезије.

Васко Попа је своју поетску визију градио на једној антиромантичарској оријентацији. Почевши од првих збирки “Кора” (1953) и “Непочин-поље” (1956), па крећући се кроз све наредне, уочава се изградња једног песничког света, у коме се укрштају историјско и митолошко, архаично и модерно, трагика и хумор. Излаз из овог трагичног, и у исто време комичног, положаја човека у свету, Попа налази враћајући се обичним, свакодневним стварима, какве је опевао у циклусу “Далеко у нама”.

Поред песничког опуса, Попино дело употпуњују и три антологије: народних умотворина – “Од злата јабука” (1956), песничког хумора – “Урнебесник” (1960) и песничке фантастике – “Поноћно сунце” (1962).