MARINA U MOMA
NAŠA i svetski najpoznatija umetnica performansa Marina Abramović, u sklopu svoje retrospektivne izložbe u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA), izvela je najduži performans u istoriji. U okviru postavke „Umetnik je prisutan“ ona je provela oviše od sedam stotina sati sedeći i gledajući posetioce. Tokom dva i po meseca, Marina je šest dana u sedmici, od otvaranja do zatvaranja muzeja, sedela u tišini, a posetioci su bili pozvani da joj se pridruže, sednu nasuprot nje i ostanu u uzajamnom posmatranju koliko žele. Među znatiželjnicima našle su se i neke poznate ličnosti, poput Bjork, Lu Rida, Liv Tajler ili Izabele Roselini, ali i Marinina životna ljubav i dugogodišnji umetnički saputnik Ulaj, sa kojim je zabeležen svakako najemotivniji „nemi“ susret.
Postavka u sklopu koje je izveden maratonski performans a koja koristi gola ljudska tela kao eksponate izazvala je i niz incidenata jer su se performeri žalili na seksualno zlostavljanje i prijavili kako su ih brojni posetioci dodirivali, hvatali za genitalije, gurali…
ZEFIRELI U ARENI
LETNjI operski festival u dve hiljade godina starom rimskom amfiteatru – veronskoj Areni, protekao je u znaku Franka Zefirelija, maga „grandiozne opere“. Veliki italijanski pozorišni i filmski reditelj, poznat po spektakularnim scenskim postavkama, imao je čast da potpiše kompletnu opersku sezonu u Veroni, odnosno režiju i scenografiju svih predstava na prestižnoj letnjoj manifestaciji. Uz prikazane Verdijeve opere „Aida“ i „Trubadur“, kao i Bizeovu „Karmen“, specijalno za ovu priliku su postavljena i premijerno u Veroni izvedena Pučinijeva dela „Madam Baterflaj“ i „Turandot“. U skoro stogodišnjoj istoriji ovog spektakla na najvećoj otvorenoj pozornici sveta, nijednom umetniku pre Zefirelija nije ukazana čast da na scenu postavi sve predstave ovog prestižnog festivala.
RUSI U NjUJORKU
U GODINI koja prethodi jubileju 190. godišnjice rođenja Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, književnik koji na Zapadu slovi za najvećeg ruskog pisca, obeležio je i njujorško kulturno leto. „Linkoln centar“ je predstavio dvanaestočasovnu adaptaciju romana „Zli dusi“ u režiji Pitera Štajna, kao najveću programsku atrakciju svog letnjeg festivala čijih se 45 programa odvijalo na različitim lokacijama u Njujorku, od 7. do 25. jula. Štajnova verzija „Zlih duhova“ jedna je od najzahtevnijih predstava protekle sezone u Njujorku, a izvelo ju je 10. i 11. jula čak 26 glumaca iz Evrope koji su govorili na italijanskom, sa engleskim titlom.
SJAJ PIRAMIDA
DVADESETŠESTOMILIONSKI Kairo uzburkala je jesenas vest da se Verdijeva „Aida“, napisana 1871. po porudžbini i prvi put izvedena upravo na tom mestu, povodom otvaranja Sueckog kanala, posle osam godina „vraća“ među piramide.
Odranije se pamte spektakularne izvedbe ove opere na „autentičnoj“ lokaciji, između Keopsove piramide i Sfinge, te su četiri ovogodišnja izvođenja, pri čemu je poslednje upriličeno 10. oktobra, na dan rođenja Verdija, uzbudila celu egipatsku državu.
Pred četiri hiljade odabranih gledalaca, Amneris je na premijeri i na „rođendanskom“ izvođenju zapevala naša Dragana del Monako, koja je očarala egipatsku publiku učešćem u produkcijama Kairske opere i postavkama Abdela Moneima Kamela, umetničkog direktora te kuće. „Aida“ u kojoj je naša diva nastupala od premijere, proširena je jesenas u skladu sa ambijentom – uz učešće mnogo većeg broja statista, hora i baleta, te spektakularne svetlosne efekte. Internacionalnu ekipu, pod upravom sjajnog italijanskog dirigenta Marčela Motadela, predvodili su Kristina Koleman kao Aida, američki tenor Mark Heler u roli Radamesa, i Draganina Amneris kao „strane“ ljubavnog trougla koji umire među piramidama.
(Novosti)
