– Sve što je u Demićevom romanu napisano o našim ratovima u kojima braća stoje jedan protiv drugog, kao sudbinski neprijatelji, u hipertenziji naših nejasnih vremena, pokazano je kao traktat o rastojanju i razmimoilaženju – rekao je Draško Ređep, predsednik žirija.

Zahvaljujući se na visokom priznanju, koje je mu je uručio Pavle Medaković, sin pokojnog akademika, Demić je kazao da je celokupno delo Dejana Medakovića dostojno kakvog renesansnog sveznadara, u čijoj je srži lako prepoznati kardiograme bežanja iz zavičaja i neprestanog vraćanja u njega.

– Pouzdano znam da ne pripadamo srećnom narodu, kao što nisu srećni ni narodi sa kojima smo izmešani i sa kojima se graničimo – rekao je laureat, i dodao da je baš takvim ljudima svojim romanom hteo da podigne spomenik.

(Novosti)