Kao što je Nightelife o tome prvi pisao na srpskom jeziku, na udaru “digitalne demokratije novog talasa”, veliki svetski pisac se našao zbog toga što je u svojim najplopularnijim romanima bio “uznemirujuće politički nekorektan”.
Protiv autora je retroaktivno, a protiv njegovog dela aktivno i zastrašujuće, podignuta optužnica “zbog zločinačkog udruživanja nepodobnih reči i izraza” u više dela i to u romanu “Doživljaji Haklberi Fina” (The Adventures Huckleberry Finn,1885.) čak 219 puta, a u “Doživljajima Toma Sojera” (The Adventures of Tom Sawyer, 1876.), znatno manje, ali time opasnije po namerama – samo 4 puta.
Glavni istražitelj Američkog jezičkog tribunala za Hakli Beri Fina i Toma Sojera, za zločine protiv političke korektnosti, eskpert za ispiranje politički nekorektnih reči i izraza, Alen Griben, izdavač, je u svom izdanju ova dva Tvenova romana reč “crnac” i “crnja”, ma gde se pominjala, zamenio politički neutralnom rečju “rob”!
U svojoj optužnici Alen Griben u svojstvu glavnog tužioca Tribunala za antiameričku jezičku delatnost, “ma kad i ma gde ista došla do izražaja” odgovorio je svima koji su u američkoj javnosti kritikovali i izvrgivali ruglu ovaj skandalozni “poduhvat” : Ne pokušavamo mi da od Toma i Haka napravimo daltoniste. Jednostvno, u XXI veku mi na te pojmove gledamo nešto drugačije.
Ali američka javnost ne prihvata ovakva “invalidna obrazloženja” i tuče punom paljbom argumenata po “izvršiocima poslova i radnih zadataka jezičke reciklaže u radionici za serijsku proizvodnju politkorektnih reči i izraza”- Šta vi mislite, da mi ne prepoznajemo bunker cenzure iz koga delujete!
Cenzura ni retroaktivno neće proći, – poručuju izvođačima radova polit korekture i njihovim gazdama, intelektualci, roditelji, omladina. Oni pri tome navodi ono o čemu površni nadničari polit korekture pojma nemaju : sam Tven se energično suprotsavljao i to na svakom koraku rasistima i redovno finansijski pomagao fondove boraca za građanska prava u SAD u njihovoj teškoj, ali opravdanoj, junačkoj i čistoj borbi protiv rasista.
Iako je roman “Doživljaji Haklberi Fina” sa progresivnim sižeom, ipak je dosad bio na četvrtom mestu na spisku knjiga koje su najčešće zabranjivane u američkim školama.
Istine radi, treba navesti da su i cenzori našli svoje pristalice i zastupnike, osobito među Afroamerikancima. Neki od njih ne mogu da zaborave traume iz školskih dana kad su doživljavali duševne muke, “jer kad god bi se u odeljenju izgovorila reč “crnac”, svi belokožni đaci bi se okretali prema nama”.
Piše: Branko Rakočević
Nightlife-Belgrade
