Предлог ће уследити после тачно пола века откако је Иво Андрић примио најзначајније планетарно признање за писану реч, али и у години када аутор романа „Корени”, „Деобе”, „Време смрти”, „Време зла” и четрдесетак других литерарних дела, отвара своју десету деценију живота.

Иницијатор номинације је проф. др Светислав Јарић из Новог Сада.

„Добрица Ћосић је несумњиво највећи живи европски писац после Солжењицина, а највероватније и најзначајнији српски писац уопште”, каже др Јарић.

За номинацију Нобеловом комитету већ је припремљен пледоаје – књига, која носи назив „Добрица Ћосић као философ”. Професор Јарић у овом, како каже, тренутно само радном материјалу, поред духовно-књижевног портрета, разматра славног српског писца и као философа и мислиоца.

Према Јарићевим речима, Добрица Ћосић је номинацију невољно прихватио, а својим потписима подржаће је председник Академије Републике Српске Рајко Кузмановић, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић, Љубиша Ракић, Гојко Тешић, Љубомир Зуковић, Љубомир Тадић, Матија Бећковић, Миодраг Радовић, Милорад Екмечић, Мирослав Егерић, Гојко Ђого, Миро Вуксановић, Перо Зубац, Чедомир Попов, Душан Ковачевић, Душан Кецмановић, Емир Кустурица, Јадранка Јовановић… Наравно, иза предлога ће стати и Удружење књижевника Србије.

– Номинацију ће, такође, подржати Ноам Чомски, Едгар Морен, Петер Хандке и Јелена Гускова, а видећемо да анимирамо Милана Кундеру и Гинтера Граса. Патријарха Иринеја, који дубоко разуме дело Добрице Ћосића, али и национални значај овог подухвата, замолићемо за благослов – објашњава наш саговорник.

Крај јануара је последњи рок за предају номинације, после чега следи тростепена процедура: до априла и јуна списак се сужава, а у септембру је већ скоро познато ко ће бити лауреат. Ћосић је већ био предлаган за Нобелову награду за књижевност 1983. и 1989. године.

Мирољуб Мијушковић (Извор: Политика)