Програм обележавања јубилеја обухвата постављање спомен-плоче на место где се налазила кућа коју је Карађорђе поклонио Доситеју, на углу улица Доситејеве и Браће Југовића, помен Доситеју у Саборној цкрви у Београду, свечану академију, као и међународни научни скуп о Доситејевом просветитељском раду.
Задужбина је предложила да се установи и Доситејева награда за изузетан допринос у остваривању културно-просветне сарадње и повезивања међу народима, као и награда те установе за књигу путописа, биографске и аутобиографске прозе, рекла је Драгашева. Према њеним речима, на Међународном сајму књига у Лајпцигу, на којем је Србија ове године почасни гост, биће представљен зборник „Доситеј у Европи” у којем су сабрани радови, оцене и мишљење Доситејевих европских савременика о његовом просветитељском раду, као и књига „Истакнути Срби у Лајпцигу” Душана Иванића. У припреми је и изложба „Хале и Лајпциг – прекретница на путу Доситеја Обрадовића” која би требало да буде одржана у другој половини године, а најављена је и манифестација „Доситејеви априлски дани” коју чине школска такмичења, округли столови и књижевни сусрети.

Задужбина у реализацији обележавања јубилеја, поред министарстава културе и просвете, сарађује и с Институтом за књижевност и уметност, Педагошким музејом и Музејом Вука и Доситеја, затим с Музејом примењене уметности, као и с другим установама културе и просвете.
Доситеј Обрадовић (1739-1811) својим просветитељским радом створио је културну основу за утемељење модерне српске државе, основао је Велику школу – будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. Као члан Правитељствујушчег совјета изабран је 1811. за првог министра просвете у Србији. Умро је 1811. године у Београду, а његово тело сахрањено је у порти Саборне цркве.

(Дневник)