Председник Организационог одбора прве манифестације био је академик Велибор Глигорић, ондашњи председник САНУ. Касније је покровитељство преузео ССРНЈ , а потом СИЗ културе. Године 1989. манифестација је први пут институционализована и прешла под окриље града. Михаиловић истиче да су градске власти направиле и друге превиде, па тако најављују 44. по реду „Борину недељу”, иако се по његовој рачуници овогодишња манифестација одржава по 45. пут.

Књижевна заједница „Бора Станковић” је поднела тужбу Вишем суду у Врању, захтевајући привремену забрану одржавања традиционалне културне манифестације „Борина недеља”. Такође тражи забрану коришћења имена „Борина недеља”, као и доделу награде „Бора Станковић” коју истоимена Књижевна заједница традиционално додељује од 9. маја 1989. године.

Као што је наш лист писао, град Врање је 15. јануара ове године преузео од Књижевне заједнице ауторска права за организовање „Борине недеље” и наложио запосленима да се иселе из Прибојчићеве куће у којој се Књижевна заједница „Бора Станковић” годинама налази.

Тако ће од 23. до 29. марта у Врању бити одржане две паралелне манифестације „Борина недеља”, једна у организацији града, а друга у организацији Књижевне заједнице. Оба организатора најављују разноврстан књижевни програм, као и доделу награде „Бора Станковић” за најуспешније књижевно дело у прошлој години. Формирана су и два жирија.

И један и други организатор расписали су конкурс за избор најбољег прозног дела у прошлој години. Мирослав Цера Михаиловић подсећа да „Борина недеља” коју организује Књижевна заједница има подршку Удружења књижевника Србије и да се писци неће ни јавити на конкурс који је расписало Градско веће Врања.

(Политика)