Jedan od najomiljenijih profesora svih vremena, “čika Miša” je predavao na Filosofskom fakultetu u Beogradu gotovo pune četiri decenije, od 1928 do smrti, iako su ga okupatorske vlasti penzionisale 1942, a na fakultet se vratio posle oslobođenja .

Na poziv 1941. godine da potpiše podršku okupatorima, Đurić je odgovorio “Lako je tebi, ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!” i te reči postale su jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu.

Za vreme rata, posle Banjičkog logora, na sremskoj klanici izgubio je sina jedinca Rastka, maturanta kome je posthumno posvetio sve svoje radove.

Njegova bibliografija ima 400 jedinica, objavljivanih od 1912. pa gotovo do njegove smrti 7. decembra 1967, kada je na stolu ostao nedovršeni govor.

Sve što je uradio, ostaje nezaobilazno za naučnike, prevodioce i sve one koji iz različitih razloga čitaju njegove knjige.

Za studente su bitni udžbenici “Istorija helenske književnosti” i “Istorija helenske etike” (Oktobarska nagradu grada Beograda 1961).

Jednom prilikom je rekao da najviše drži do svog dela “Platonova akademija i njen politički rad”, koje je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) 1960 (rad je Akademija primila još 1943).

Među njegovim delima treba istaći “Vidovdansku etiku” (1914) , “Smrt majke Jugovića” (1918) , zatim brojne predgovore, prevode Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, stare helenske lirike, Platona, Aristotela, Ksenofonta, Seneke, Plutarha, Arijana, Lukijana, Longa, Tagore, Adlera…

Inače, redovni član SANU je postao u 1961,.a bio je član Saveza književnika Srbije i Jugoslavije, Saveza prevodilaca, PEN-a, Srpskog filosofskog i drugih društava.

Nagrada “Milos N. Đurić” je najprestižnija nagrada za prevođenje u Srbiji.

Na beogradskoj Karaburmi (Chalije), jedna uličica se zove po njemu “Čika-Miše Đurića”.

(Izvor: TANJUG.rs)