На завршној седници, 7. фебруара 2011. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Крстивоје Илић (председник), Јелена Алексић и Ненад Грујичић. У ужем избору биле су књиге Слободана Ракитића, Момира Војводића, Тање Крагујевић, Душка Новаковића, Милована Марчетића, Владиславе Војновић и Илије Лакушића. Награда “Печат вароши сремскокарловачке” биће, по четрдесет други пут, свечано уручена лауреатима на дан рођења Бранка Радичевића, по јулијанском календару – 15. марта, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се школовао велики песник.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У контексту збивања на савременој српској песничкој сцени са механизмима предвидивог избора лауреата, збирке песама Драгана Лакићевића и Мирка Вуковића указују се као аутентичне вредности мимо инерције награђивања и дневне славе, књиге поезије које по свему заслужују прворазредну пажњу и светлост позорнице, пре свега као доврхуњена уметничка дела настала у градацији индивидуалног талента и пређеног стваралачког пута.
Петнаеста по реду књига поезије Драгана Лакићевића (Колашин, 1954), “Снежни врт”, доноси педесет пет нових песама у везаној форми и рими (двостих, катрен, квинта, сонет). Широког тематско-мотивског спектра, ова свевидећих чула поезија предочава динамичне слике и призоре света, транспоноване у суптилни говор уметничког бића. Вектори песничког надахнућа крећу из завичајног миљеа, из Мораче, Комова, Дурмитора, Ловћена и Црне Горе све до Топчидера, Авале, Београда, Дунава и Србије. Освојени пречник захвата и духовну дијаспору, кулминише песмом о српском језику, за песника ултра-медијуму који кроз наоко мале судбине и појаве повезује удаљене и надвремене просторе. У непрестаној свести о песми, Лакићевић дотиче и прожима поља прошлог и садашњег дајући им “језиком над језицима” ауру будућег и вечног. У тананом осећању матерње мелодије, аутор отвара стара питања поезије дајући им ново духовно рухо и значење: “Као да живот песмом храним/ Речима зрелим одабраним/ Ближе се ствари удаљене/ И промичу лако кроз мене/ Све је утихло, њу све чека/ Можда то хуји песма века/ Трн и роса и мрав на стази – / Све то у песму сад прелази”. Песник пејзажа и медитације, свакодневних мена природе и душе, лирски чтец родољубиве молитве и херувимске чистоте језика, у књизи “Снежни врт” призвао је иницијалне поетичке тачке из својих првих књига “Између нас зима” и “Друго лице”. Пунина круга досадашњег певања Драгана Лакићевића указује се раскошном творевином, отвореном за нова поетска путовања и духовне објаве.
Дванаеста по реду књига поезије Мирка Вуковића (Беране, 1972), “Запис на бурми”, целовита је песничка творевина инспирисана темом љубави. У савременој српској поезији редак песнички пројекат, “Запис на бурми”, слави љубав на “наднебесан”, костићевски начин, у открићу драге као судбинске и андрогински комплементарне половине. Наспрам Костићева безњенице, Вуковић твори бестебицу из које бију сјакатање, блистање и сјање, надземни звездарник љубави који још није зашао у зоне дневног искушења и греха. Петраркистичко надахнуће женом “које нема”, овде је конкретизовано женом које има: “Драгана – та ријеч српска танана…/ на – на – на …/ око, дубоко, снено,/ срно – не жено! – / то око жељено/ снажно,/ сјајно, блиставо, влажно,/ око зрелих трешања,/ око какво се сања.” Свет љубавне учараности телом и духом кореспондира са митским предлошцима, на махове добија валере библијске пјесме над пјесмама, који отварају слике ероса и дионизијске удивљености лепотом жене. Светлост стопљених бића прелила се поезију, у оригиналну мелодију језика која доноси лирски садржај пун чулне опијености и нирване. На плану заната, Мирко Вуковић ствара песме у наоко слободном стиху, али изнутра, као у каквом калеидоскопском римаријуму, леонински озвучене и ритмички оркестриране. Лексички богата и иновантна, ова књига показује већ уочено својство песника Вуковића, моћ да гради нове речи, неологизме и синтагме, да отвара живе зденце матерњег језика и пламти новим поетичким решењима. “Запис на бурми” је књига без чијих песама неће моћи бити састављена ни једна озбиљна нова антологија љубавне поезије.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, директор
