– Никола Милошевић био је председник првог жирија ове награде за теоријско стваралаштво. Поред тога што остаје упамћен као знаменита личност српског модернизма, за новинаре и уреднике Радио Београда 2 упамћен је и као непревазиђени беседник. У оквиру емисија Трећег програма, још од шездесетих година, новинари су га посматрали као интелектуално чудо, човека који је двадесет минута говорио без икакве писмене припреме, обликујући савршене реченице. После смрти Николе Милошевића, од 2007. године, име и награда природно стопили су се у једно – рекао је Малавразић.

Жири у саставу др Миле Савић, председник, др Симо Елаковић и др Јован Попов ове године имао је задатак да изабере најбољу међу педесет три теоријске књиге, а у најужем избору биле су књиге Драгана Пролеа „Страност бића” (издање Књижарнице Зорана Стојановића из Новог Сада) и Александра Јеркова „Смисао (српског) стиха” (издање Центра за културу Пожаревац и Института за књижевност и уметност из Београда).

Истражујући енергију сакралног у уметности др Драган Стојановић, између осталог, открио је сложеност уметничког значења у поезији Злате Коцић, затим у Гетеовом „Фаусту” и у песми Лазе Костића „Santa Maria della Salute”. Захваливши на угледном признању Стојановић је нагласио да бављење логосом и тражење смисла никада не може да буде узалудно, јер омогућава човеку да одреди свој људски смер и оријентацију у стварности.

(Политика)