”U antičkoj mitologiji bog Eros je zauzimao visoko mesto, toliko visoko da je u nekim predanjima tretiran kao najstariji od svih bogova, kao svojevrsno načelo Postanja. Bog Pornos, pak, njegov polubrat (ili polusestra, zavisi od toga kako je doživljavan njihov pol!) gotovo da i nije spominjan, ali se uvek nekako podrazumevao: ako se, recimo, verovalo da su Afrodita i Hermes majka i otac Erosa, onda se duboko skrivalo da je Pornos čedo iste majke (Afrodite) i svih njenih ljubavnika! Ako se verovalo da je Eros sila mira i harmonije, onda se duboko skrivalo da je Pornos sila nemira i haosa; ako se verovalo da Eros daruje spoznaju i mudrost, onda se duboko skrivalo da Pornos oslobađa podsvest i daruje proroštvo; ako se verovalo nebeskoj prirodi Erosa, onda se duboko skrivala htonska priroda Pornosa…

Evo primera: nije li ono sartrovsko pitanje ”treba li spaliti De Sada?”, u svoj svojoj dvosmislenosti još uvek aktuelno?

Da li bi se na ovom materijalu mogla primeniti teza Rolana Barta o De Sadu, po kojoj je on nemogućnost stvarnosti pretvarao u mogućnost Jezika, Teksta?! Ili bismo, pak, mogli obrnuti perspektivu i reći da konvencije i klišei jezičko-umetničke prakse bivaju dekonstruisani prodorom opscenih fantazmi iz stvarnosti, podjednako i one iskustvene i one psihološke?! U svakom slučaju, nezaobilazni Smehos i ovde je svojevrstan alibi Erosu i Pornosu da progovore nesputano, katkad u toj meri nesputano da se jasno formira slika 18. veka kao epohe u kojoj (pored ostalih revolucionarnih promena!) nastaje i velika seksualna revolucija, kako u evropskoj tako i u srpskoj kulturi: vek Voltera ali i Kazanove, era u kojoj stasava Karađorđe ali i antologijski erotograf Lukijan Mušicki.”

…

Izdvojila: Jelica Kiso