Реч је о „дијалектима једног језика”, наведено је у документу у коме инспектори сугеришу да би било добро када би такав став био прихваћен јер би то допринело уштеди на обуци службеника, преноси Танјуг.

Подсетимо, када је хрватски лингвиста Сњежана Кордић у књизи „Језик и национализам”, која је објављена прошле године, написала да сви народи у региону – Хрвати, Срби, Црногорци о Бошњаци говоре истим језиком, и да је право на језик на простору бивших југословенских република постало оправдање за екстремни национализам, њена књига је изазвала бурне реакције и негодовање међу хрватским интелектуалцима.

„У лингвистици је дефинисано да се ради о истом језику ако је најмање 81 одсто основног речничког блага заједничко, а Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци кад говоре стандардним језиком имају 100 одсто заједничко основно речничко благо”, наводи Сњежана Кордић.

Америчке дипломате су утврдиле да „упркос новим именима, ове регионалне варијанте остају лингвистички базично исте с незнатним варијацијама, укључујући коришћење ћирилице у српском”. Примећујући да је реч о варијацијама које се могу пребродити краткотрајном вежбом конверзације, сугерисан је закључак да је „непотребно да службеник које је већ обучен за, на пример, хрватски језик, ако из Загреба оде у Сарајево, мора да прође цео курс бошњачког као да је реч о новом језику”.

Према том документу, „бошњачки, хрватски, српско-хрватски и српски језик требало би третирати као јединствен језик у циљу утврђивања подобности за плаћање подстицања за учење језика”.Закључено је, наиме, и да сви амерички универзитети са добро уходаним програмима словенских језика, укључујући Харвард и УКЛА, поменуте дијалекте третирају као један језик.

Упитан за коментар, професор Филолошког факултета у Београду Љубиша Рајић сматра да је, лингвистички гледано, овде реч о једном језику, који се правно дефинише на четири различита језика.

– Нема потребе за њиховим превођењем јер се само минималан број речи разликује: архаизми који се не користе, као и два додатна слова у црногорском језику, које користи део политичке и интелектуалне елите, али не и народ. Са гледишта америчког парламента, реч је првенствено о уштеди новца јер они не желе да плаћају четири преводиоца. Кад је реч о Европској унији, поред 23 језика, не треба им још четири. Вероватно се том логиком води и америчко Министарство спољних послова – каже професор Рајић.

Он претпоставља да овде постоји и политички циљ како би се бивше југословенске републике, преко заједничког језика, „погурале” ка међусобној сарадњи.

– Још један разлог, комерцијалне природе, видим и у томе што су странци постали власници медија и желе веће тржиште. Ако би се књиге, новине и часописи продавали на већем тржишту, добија се неколико милиона потенцијалних читалаца више – каже Рајић.

М. Сретеновић

——————————————

Хрватски језик је службени у ЕУ

Документ америчког Стејт департмента није узнемирио Хрвате

(Од нашег сталног дописника)

Загреб – Тврдње да су хрватски и српски језик у ствари један језик у Хрватској се од њеног осамостаљења дочекују с осетљивошћу. Овај пут, када је у јавност „процурио” документ из америчког Стејт департмента у којем његов функционер Харолд Гејсел пре две године изражава забринутост што се хрватски, српски и бошњачки третирају као три језика, а у ствари су „дијалекти једног језика”, таквог узбуђења у Хрватској није било, или барем не још.

Ову тему, наиме, домаћа јавност и струка већ су имали недавно, када се дигла поприлична прашина пошто је објављено страховање да ће Европска унија „ради штедње” на сличан начин како се то сада чита у споменутом америчком документу решити употребу хрватског језика у њеним органима и службама. Чак је било предлога у Бриселу да ће се у службеној употреби у ЕУ „поново увести” термин хрватскосрпски (и обрнуто), али се на крају све завршило повољно за хрватска очекивања и језична еуфорија је спласнула.

Крајем октобра протекле године донета је одлука да ће хрватски бити један од службених језика ЕУ, чиме је потврђен принцип да језик сваке земље која се прикључује Унији постаје и један од њених службених језика. Вероватно и зато ова управо откривена размишљања Американаца на ту тему у Хрватској нису изазвала досадашња узбуђења.

И поред чврсте и службене опредељености да се ту ради о два различита језика, у Хрватској има и истакнутих интелектуалаца и лингвиста који сматрају да