О животу и деловању једног од најобразованијих и најугледнијих Срба прве половине 19. века и доприносу Саве Текелије оснивању Матице српске, у Пешти 1826. године, говориће генерални секретар МС Душан Николић.

На свечаности ће бити уручена Змајева награда МС, најзначајније и најстарије домаће песничко признање, овогодишњем лауреату Слободану Ракитићу за збирку песама “Пламен и роса”, а о награђеној књизи говориће потпредседник МС Славко Гордић.

Матица српска се скоро два века упорно развијала као велика национална институција, захваљујући напорима хиљада њених сарадника да би данас била, како је то раније истакао њен актуелни председник академик Чедомир Попов, “својеврстан институт за интелектуалну синтезу, јединствен у нашем народу и инспиративан и за неке друге народе”.

Њени оснивачи, међу којима су били Јован Хаџић, Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић сматрали су да треба организовано радити на томе да се Срби након вишевековне турске окупације поново укључе у европске токове.

Матица је од самог почетка своје деловање усмерила на представљање српске културе у Европи, а с друге стране на просвећивање и европеизацију српског народа.

Крајем четврте деценије 19. века Матица је почела да прераста у научно друштво, пре свега захваљујући визији и материјалној подршци тадашњег њеног председника Саве Текелије.

Године 1864. МС је из пештанског Текелијанума пресељена у новосадски Платонеум, а долазак брода са књигама и осталом Матичином имовином у Новом Саду је оглашен пуцањем прангија и службом у црквама.

Нови Сад је од тада називан Српска Атина, јер је МС окупљала најобразованије и најмудрије људе свог времена.

(Извор: Радио-телевизија Војводине)