Mirjana D. Stefanović knjigom „Autobiografija“ u izgradnju SG ukazuje na čovekovu potrebu da piše o sebi i svom životu, bilo da je njegova težnja da se najzad suoči sa sobom ili da samog sebe (a i druge) obmane.Povlačeći paralele između opšteg i pojedinačnog, Stefanović jasno razgraničava svesnu i nesvesnu samoobmanu.
– Moja knjiga je pokušaj drukčije definicije autobiografije, ovaj put ne kao graničnog žanra, kombinacije faktografskog i fiktivnog. Problematizujući uobičajenu definiciju autos (subjekt) – bios (život) – grafein (pišem) i čitajući brojne rečnike književnih termina, vidimo da to ne znači ništa, odnosno, referiše na previše pojmova: pesmu u prvom licu, uvodni deo knjige, zapise na stećcima i tako dalje. Pokušala sam da saznam, šta to znači autoprezentovanje subjekta – rekla je na jučerašnjoj promociji, Mirjana Stefanović.
Kako je autorka istakla, svako poglavlje završava postavljenjem problema na koje u narednom odgovara i na taj način pravi „triler“.
– Tek od 18. stoleća možemo da govorimo o autobiografiji. Pre toga, imamo eventualno srednjovekovni razgovor sa Bogom, ali to ne možemo smatrati autobiografijom. Tek Frojdova psihologija uvodi pojam individue, a francuski teoretičari pišu o „smrti autora“ odnosno, potpunom nestajanju u sopstvenom pisanju: homo poeticus – rekla je Stefanović.
