Šta je u stvari Detelinarizacija Satelita i kako je ona nastala?

Samson: Detelinarizacija Satelita je poetsko-muzička grupa koju činimo gitarista Nenad Patković i ja kao recitator. Našem duetu su prethodile slične grupe poput Fantazuke, Fantazuke Nove i Fantazuke 3 kroz koje su prodefilovali mnogi novosadski književnici/ce i muzičari mlađe generacije. Sve je počelo pre sedam godina kada sam, impresioniran američkom beat poezijom, poželeo da podelim svoje oduševljenje sa publikom putem javnog nastupa, kroz recitovanje ili čitanje. Shvatio sam tada da bi publika lakše progutala pesme ako bi ih izvodio uz gitarsku pratnju. I tako sam okupio nekoliko muzičara i recitatora te pokrenuo grupu Fantazuka. Posle tog prvog, kultnog nastupa u klubu Bunker Studentskog kulturnog centra Novog Sada, menjale su se postave, repertoari, koncepcije, a sa njima i nazivi grupa. U tom grozničavom traženju idealnih saradnika, prepoznao sam Nenada Patkovića iz rock benda Šinobusi kao osobu sa kojom bih mogao sarađivati na duže vreme, i tako nas dvojica zajedno nastupamo preko šest godina. Ime našem duetu, Detelinarizacija Satelita, nadenuli smo nedavno, kada smo počeli sa nastupima u novosadskom kafeu Pero.

Odakle naziv Detelinarizacija Satelita?

Patković: Vrlo jednostavno – Bojan živi u novosadskom naselju Satelit, a ja u naselju Detelinara. Tako smo došli do ovog imena.

Šta u stvari vi danas nudite publici?

Samson: Pre svega, nudimo ljudima priliku da uživaju u kvalitetnoj poeziji iz celog sveta uz odličnu gitarsku pratnju. Naime, pre tri-četiri godine Nenad i ja smo u jednom novosadskom lokalu za šest meseci održali preko 20 nastupa gde smo predstavili ljudima najbolje pesme ponajboljih pesnika 20. veka:  Dilena Tomasa, Čarlsa Bukovskog, Iva Bonfou, Rejmonda Karvera, Lorku, Vaska Popu, Pabla Nerudu, Alana Boskea, Josifa Brodskog, Fernanda Pesou, Nikitu Staneskua, Vislavu Šimborsku, Borhesa, Silviju Plat, Salvatorea Kvazimoda, Rastka Petrovića, Momčila Nastasijevića, beat i kubanske pesnike, rock poeziju itd. Ovo je spisak koji i danas čini osnovu našeg repertoara, s tim što ga uvek dopunjujemo novim pesnicima/kinjama. Mene zaista interesuje različita poezija iz različitih kultura i istorijskih perioda, i pokušavam da svoju ljubav prema pesništvu prenesem i na publiku. U tome mi mnogo pomaže Nenad svojom svirkom.

Na novosadskoj sceni pored vas deluju još neke izvođačke grupe. Možeš li nam reći nešto više o tome?

Samson: Da, u poslednjih nekoliko godina ovde se razvija ta tradicija zajedničkog nastupanja i izvođenja poezije, i mislim da je to jedan od zaštitnih znakova novosadske književne scene. Jedna od takvih grupa bila je i Četvorking koju su činile Maja Solar, Lana Kurteš, Dušan Pržulj i ja. Ubrzo je kvartet postao duet, to jest ostali su Maja i Dušan pod nazivom Poetske rupe, te su zajedno ostvarili niz provokativnih i uzbudljivih nastupa u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, koristeći lajbahovsku strategiju – recimo, gostuju na nekoj manifestaciji i tom prilikom dovode u pitanje koncept iste, provocirajući tako i publiku i organizatore. Vrlo zanimljivo, zaista. Danas Maja Solar sa Milenom Stefanović čini Bailout, koji u svojim izvedbama koristi poeziju, video rad, muziku, a kroz tekstove provlači različite ideologije: teoriju roda, antikapitalizam, antiglobalitarizam, komunizam itd. Tu je i duet Cloudbuster Meets Hound Of Love koji činimo pesnik Jovan Živković i ja, to je više kao neko zezanje, opuštena stihoklepačina. Eto, to su neke od tih naših poetskih grupa, izvinjavam se ako sam nekoga izostavio.

Evo, da ne zapostavimo Nenada pa da i njega nešto pitamo. S obzirom da si ti profesionalni muzičar preko deset godina i da sviraš u mnogim bendovima, kakvo iskustvo za tebe predstavlja saradnja sa jednim pesnikom i recitatorom?

Patković: Od početka je to meni bilo zanimljivo, taj proces traženja odgovarajuće melodije koja bi upotpunila pesmu i stvorila željenu atmosferu. Zanimljivo je da mi za svaku pesmu tražimo posebnu muzičku pratnju, i ponekad nam to uspe iz prve, a ponekad se bogami namučimo, ali na kraju sve ispadne dobro. Tek na samom nastupu, pred publikom, stvari dobiju svoj konačni oblik, a i tada ponekad improvizujemo, što meni prija. Uvek nam je najvažnije da se mi na sceni dobro osećamo, jer onda tu prijatnu emociju možemo preneti i na publiku. Iskreno, ja pre saradnje sa Bojanom nisam mnogo poznavao ni čitao poeziju, ali sam se kroz ovaj rad upoznao sa mnogim odličnim pesnicima i neki od njih su mi se zaista dopali.

Do sada ste bili aktivni isključivo na novosadskoj sceni, a uskoro krećete sa predstavljanjem beogradskoj publici. Naime, 17. marta nastupate u klubu Resava. Možete li nam reći nešto više o tome?

Samson: Da, nastupamo u klubu Resava gde ćemo predstaviti naše viđenje nove srpske poezije. Inače, ja već godinama pratim tu pesničku generaciju rođenu između 1975. i 1989. godine, kao pesnik, kritičar, moderator književnih programa, a sada i kao recitator. To će biti jedan naš izbor od dvadesetak pesnika/kinja koji su deo novih pesničkih strujanja, želim ovom prilikom da spomenem imena čiju ćemo poeziju izvesti: Dejan Čančarević, Miloš Živanović, Danica Pavlović, Ana Seferović, Natalija Marković, Dragana Mladenović, Jasmina Topić, Siniša Tucić, Goran Korunović, Nika Dušanov, Petar Matović, Marjan Čakarević, Patrik Kovalski, Dragan Radovančević, Nikola Živanović, Maja Solar, Mladen Šljivović, Vladimir Stojnić, Tamara Šuškić, Uroš Kotlajić, Bojan Savić Ostojić, Branimir Bojić, Bojan Vasić i Čarna Popović. Očekujemo u Resavi sve one koji su mladi duhom i stalo im je do budućnosti srpske poezije.

Patković: I obećajemo im zaista dobar nastup!

Mnogi danas govore kako poezija ne privlači previše pažnju publike. Šta je to što Detelinarizaciji Satelita daje motiv da i dalje nastupa?

Samson: Čini mi se da su za takav status poezije odgovorni ljudi koji kreiraju književnu politiku u ovoj zemlji. Mnogima odgovara takvo stanje gde je poezija u zapećku, jer tako ne postoji razvijena scena, publika, zdrava konkurencija, pa ako hoćeš i tržište, pa u takvoj situaciji ne moraju nikome da se polažu računi za učinjeno, odnosno za neučinjeno. Književnu publiku danas treba stvarati, i to uopšte nije lak posao, jer čitav sistem radi protiv takvih nastojanja, počev od školskih i fakultetskih programa, preko inertnih kulturnih institucija, nepostojanja književnog tržišta, nebrige države, promocije pogrešnih vrednosti, negativne selekcije do učmale svesti kod ljudi itd. Ipak, nade ima! Naime, Nenad i ja smo u poslednjih godinu dana nastupali pred đacima nekoliko novosadskih srednjih škola i naišli na vrlo dobar prijem, klincima se zaista dopalo to što mi radimo! Smatram da književnu publiku treba stvarati još u tom uzrastu, pa će kroz neko vreme ti mladi ljudi, kada dođu u neki studentski period, imati zavidnu književnu kulturu. Eto, to je jedan od motiva zašto mi i dalje nastupamo. Za kraj bih ispričao nešto što mi se dogodilo pre neki dan, na poslednjem nastupu Detelinarizacije Satelita u kafeu Pero. To veče smo izvodili Lorkinu poeziju, i u publici je sedeo mlađi čovek koji je sve vreme pomno pratio našu izvedbu i povremeno nas bodrio. Posle nastupa sam mu prišao, popričali smo i on mi je otkrio da nikada nije mnogo voleo i razumeo poeziju, u školi je uvek imao otpor prema takvom gradivu, ali da je te večeri zaista uživao i da se posle našeg nastupa iskreno zainteresovao za Lorkino stvaralaštvo, te je poželeo da opet dođe na naš nastup. Naravno da sam posle tih reči bio neizmerno srećan i zadovoljan, te sam shvatio da to što radim itekako ima smisla. Vidiš, to su ti trenuci zbog kojih mi želimo da se i dalje bavimo ovakvim nastupima, a ostale stvari će jednom doći same od sebe.