Шта ће, по Вашем мишљењу, значити наступ Србије на Сајму књига у Лајпцигу за будућност представљања наше културе у свету?

Најважнији домет овог наступа састоји се из два дела. Један је да се наша књижевност заправо по први пут организовано и у овом обиму представља једној другој култури, и шире од тога, једном распрострањеном језичком подручју, у Немачкој, Аустрији, делу Швајцарске. Такође је важно да су се у овај посао „умешали” сви важни чиниоци: држава којој је то дужност, појединци – од писаца који су у Одбору за овај и друге сајмове у свету, а који су ту добровољно да би радили и за своју културу, своју земљу и друге ауторе, а не само за себе (што у Србији почиње да буде реткост!), критичари, министарства и фондације поменутих држава германског језичког подручја. Но, можда најважнији чинилац од свих јесте – добра воља. Чини ми се да је она победила првобитну мрзовољу, критизерство, кашњење, српске синдроме – завист и неспремност да се потегне и за друге. Финансијска подршка нашег Министарства културе и агилне фондације Традуки и логистичка подршка Лајпцишког сајма успели су да помогну у најважнијем елементу, прављењу књига.

Чиме ће инострани читалац бити привучен српском штанду?

– За нешто више од годину дана добили смо више од тридесет књига превода српских аутора на немачки језик, а уз то још неколико антологија и зборника. Највише захваљујући вредноћи преводилаца и приређивача, имаћемо чиме да се похвалимо. Па чак и ако нас не открију као изврсну литературу, мораће да нам признају квалитет у разноврсност. Но, важније и од тога је да будемо откривени, виђени, а потом и стављени у равноправни положај са другим књижевностима. То до сада није био случај. Уз помоћ овог примера може се видети шта треба да буде културна политика једне државе: сталност, у Европској унији би рекли одрживост. Лајпцишки сајам би заправо требало да буде припрема за много крупнији залогај, наступ на Франкфуртском сајму књига. А то није немогуће. Још пре неколико година сам са једним својим колегом, сећам се, заменику министра спољних послова Немачке, задуженом за ову област, предложио наше самостално или, што је реалистичније, балканско почасно гостовање на Франкфуртском сајму књига. И тада је реакција била више него добра. А сада су и политички предуслови за то испуњени. Ова идеја је у сагласности са другим важним очекиваним дометом лајпцишког гостовања. Тек после овог гостовања српска књижевност може у наредних неколико година да очекује прави пробој у немачки језик и у Европу. Књижевност иначе спорим корацима осваја простор.

Ви сте превођени писац, како посебно видите живот романа „Хамам Балканија” на немачком језику, међу читаоцима немачког говорног подручја?

Живот сваке појединачне књиге је особен и непредвидив. Мене то радује. Рецимо, први резултат немачког издања „Хамама” је кренуо са репа. Још док је књига превођена, мој издавач ми је понудио уговор за „Књигу о бамбусу”. Дакле, то је већ доказ смисла овога свега што радимо. То је та путања непрекидања ангажмана. Већ сам дао неколико интервјуа немачким медијима о будућој књизи, прошлог септембра сам био један од почасних гостију Берлинског књижевног фестивала, највећег у Европи, и на њему био сведок озбиљног занимања публике и струке за овај роман. Убрзо после Лајпцига, петог априла, гостујем у Берлинској канцеларији Европске комисије где представљам „Хамам Балканију”, али и Србију, челницима културних центара земаља чланица, као и дипломатским представницима. Врата се свакако отварају, но мене највише занима реакција читалаца. Због њих се пише.

Превод је најважнији језик. Шта за једну културу значе квалитетни литерарни преводи?

Од превода на страни језик скоро да све и зависи. Ако превод није добар, он не само да је уништио књигу већ је вероватно стопирао пишчеву будућу каријеру у дотичном језику. Како тада доказати да нисте лош писац већ да вас је оштетио лош језички посредник? Са друге стране, добар превод даје доказ да имате можда и универзалнијих порука но што се помишља. Добар преводилац је често, пре објављивања књиге, пишчев агент, у време превођења први и заправо најпробитачнији читалац, а по објављивању књиге, пишчев први критичар.

(Марина Вулићевић, Политика)

————————————–

Србија у фокусу

То што ће Србија бити земља у фокусу, или земља почасни гост, на Међународном Сајму књига у Лајпцигу, од 17. до 20
. марта, први је и прави корак у дугорочном и озбиљном представљању српске литерарне сцене на немачком говорном подручју, закључили су јуче у Министарству културе потпредседник Одбора за наступ Србије на овом сајму Зоран Хамовић, као и чланови Одбора Радослав Петковић, Сретен Угричић, Владислав Бајац и Зоран Пауновић.

– Предстојећи наступ има посебан квалитет и озбиљност. Биће представљено више од тридесет књига српских аутора, које су преведене на немачки језик. Припреме за ову манифестацију трајале су више од две године, а планиран је континуитет нашег присуства на немачком говорном подручју. Поред библиографије свих књига које су преведене на немачки језик, као и из области стручне литературе из протеклих двадесет година, Ангела Рихтер и Роберт Ходел начинили су антологије српске прозе, поезије и драме. Наши писци учествоваће у атрактивним сајамским програмима, као што је „Лајпциг чита”, и у разговорима са ауторима из других земаља, нагласио је Хамовић, посебно захваливши фондацији Традуки, која је помогла у организацији српског наступа и у превођењу књига.

Оно што, по речима Хамовића, представља будућу перспективу српско-немачких културних односа јесте и упознавање немачке стране са могућностима које пружају конкурси Министарства културе за превођење литературе, Међународни преводилачки центар у Сремским Карловцима, као и гостовања која нуди Кућа писаца у Тршићу.

Зоран Пауновић посебно је указао на споразум о дугорочној сарадњи који ће на Лајпцишком сајму бити потписан између Универзитета у Мајнцу и београдског Филолошког факултета, а који ће се односити на размену студената и професора, партнерско учешће у међународним академским програмима, као и образовање издавача.

Сретен Угричић најавио је и посебну промоцију алтернативног српског стрипа у последње три деценије, а Бајац је указао на пажњу која ће бити посвећена едицијама „Геопоетике”– „Српска проза у преводу” и „Архипелага”– „Сто словенских романа”.

У оквиру јучерашњег разговора, писац Никола Вуколић поставио је питање због чега су писци из Републике Српске изостављени из форума Сајма књига у Лајпцигу, у којима ће бити речи о ратовима на Балкану, алудирајући на намерно запостављање њиховог мишљења. Зоран Хамовић и Сретен Угричић одговорили су да је ово јединствена прилика да писци из Србије представе своје литерарно стваралаштво и да на тај начин покажу шта мисле не само о овим, већ и о универзалним проблемима, док писце за учешће на овим форумима бира немачка страна.

М. В.